Време румунског месије

Од нашег дописника

Букурешт – Прелиставам букурештанску штампу у време када се без посебне помпе овде подвлачи црта испод петогодишњег чланства Румуније у ЕУ.

Тонови су суморни. Слика је далеко од оне која се очекивала. Социјална поларизација се продубила, а све је више сиромашних. Европска криза разоткрила је ругобу једног криво насађеног и хаотичног балканског капитализма који почива на кумовско-мафијашким основама, а чији се даљински управљачи налазе изван румунских граница.

Румунија је доспела у ранг модерне колоније, опоро констатује познати овдашњи економиста, професор Илије Шербанеску.

Више од трећине Румуна живи испод црте голог битисања. Цене скачу у небеса док се куповна моћ велике већине брзо топи под ударцима потмуле инфлације.

Пензионери и друга сиротиња гурају се и туку по крајовским или васлујским редовима испред социјалних центара у којима се бесплатно деле хлеб, брашно и зејтин из европских фондова.

Хиљаде обезнађених људи данима и ноћима дрежде испред црквених порти где се излажу разне свете мошти верујући да ће им свети додир донети избављење. Разне секте и верска уједињења нуде сламку наде.

Свакојаке лутрије и кладионице имају све више клијената који у добитку виде једини спас.

У том општем ходу по мукама своје место, истакнуто, има политика, посебно њени мешетари који лове плен у мутним популистичким водама.

У последње време се на том попришту истакла једна необична личност. Реч је о ТВ новинару Дану Ђаконескуу, власнику телевизијског канала ОТВ, који већ годинама просперира на жуто обојеним измишљотинама и вестима које голицају ниске људске страсти.

Ђаконеску је замислио да постане „спасилац народа”. Прогласио се за месију који жели да заседне у фотељу председника Румуније на првим следећим изборима.

„Малецки крезуби обични новинар из Каракала на Дунаву”, како воли да сам о себи каже, основао је и своју Народну странку чији је циљ да народу врати све што је од њега опљачкано током 22 постреволуционарне године.

На ђубриште треба бацити целу политичку класу јер је скроз покварена, каже он. Његова ће власт бити „чиста као суза”.

То говори милионер који се обогатио на празним илузијама ствараним код гледалаца његове ОТВ. Куди богаташе-лопове, а сам има низ луксузних вила, авион и хеликоптер, јахту и бели „мерцедес”. Управо он проглашава „тоталну борбу против чокоја” (бојара).

Многи се чуде како Д. Д. успева да стиче све више присталица. По неким сондажама јавног мњења за њега би тренутно гласало 19 одсто бирача. А како и не би, када он „свечано обећава” да ће, чим дође на власт, сваком младом Румуну дати по 20.000 евра како би отпочео бизнис.

Д. Д. обећава да ће пред суд извести „све лопове” који покрадоше државу, почев од председника Трајана Басескуа па до премијера Виктора Понтеа. Такве пароле пролазе код многих у земљи у којој, како рече један политички аналитичар, влада „ноћ разума”.

Горка румунска драма на ОТВ је претворена у ТВ новелу у вези је са судбином великог петрохемијског комбината „Олтким” и хиљада његових радника.

У намери да око себе подигне што већу буку и тако скине кајмак медијске пажње пред децембарске опште парламентарне изборе, Ђаконеску као прави политички жонглер одлучује да учествује у приватизацији „Олткима” из Римнуку Влче.

Намерно нуди цену десет пута већу од најближег конкурента и на лицитацији успева да стекне већински пакет акција. Али, Д. Д. бива ухваћен у блефу – он нема 45 милиона евра да би платио куповину.

Ту почиње заврзлама у којој он плива као велики мајстор за друштвене преваре. Нема те паре, али тврди да „држава неће да их узме од мене”. Пред очима милиона Румуна одвија се невиђена фарса. Дрскост је за њу слаби епитет. Међутим, Д. Д. достиже свој циљ: о њему се данима и недељама прича на свим телевизијама.

„Месији” расте рејтинг. Чак и онда када од државе тражи одштету од две милијарде евра зато што је наводно „одбила” да му прода „Олтким” и што га је спречила да помогне хиљадама радника који су остали без посла. Безочност је очигледна.

Две милијарде треба да плати држава, тј. порески обвезници за које се, ето, Д. Д. бори!

У румунској предизборној једначини неко је политичком шарлатану Ђаконескуу дао одређену улогу и место: да сакупља гнев и незадовољство многих ојађених људи који, у очајању, траже спас на све стране. Ту је нови румунски месија да покаже спасоносни пут.