Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је стварно рекао Дачић

Шта је стварно  рекао Дачић

„Политика” је јуче добила снимак говора премијера Ивице Дачића у Драгинцу у знак сећања на 2.950 невиних људи које су убили припадници немачких оружаних снага у Другом светском рату.

Закључак је да у Дачићевом говору нема исказа „да нам злочинци не дају у ЕУ” како је у првом моменту било у вести коју је емитовао Танјуг, а пренели електронски медији.

Премијер је читао први део говора у коме се говори о невиним жртвама и обавези да се оне никада не забораве. Он каже да су злочин починили „нацистички окупатори”. Дакле, нацисти, а не Немци. Део говора који је премијер читао трајао је четири минута и 40 секунди. Тај део свакако не може да буде споран ни на један начин.

Онда је премијер почео да говори „из главе”, односно више није читао текст. У том делу је и пасус од 88 речи, који ће свакако да буде различито тумачен. Тај део говора траје осам минута и 28 секунди и њега доносимо у целости:

Жртве не смемо заборавити због тога што сматрам да је данас неопходно не само да се сећамо него и да се поносимо борбом против фашизма коју смо имали у Другом светском рату. У ери заборава и поништавања свега онога што је било у нашој прошлости, вероватно неко жели да поништи и трагедију која нам се догодила у Првом светском рату и у Другом светском рату.

Подсетићу да године које долазе представљају године у којима се морамо подсетити на трагичне догађаје од пре једног века. У Првом светском рату Србија је изгубила готово половину мушког становништва. У Другом светском рату Србија је дала огромне жртве. И то не само на територији данашње Србије, него су Срби страдали свуда тамо где су живели у тадашњој Краљевини Југославији.

Данас, после геноцида који смо преживели у два светска рата због тога што смо били на правој страни међународне заједнице, мислим да, апсолутно, Србија није ничим заслужила да има неправедан однос међународне заједнице, према њој, према нашим државним и националним интересима, јер Србија је увек била на страни оних који су се борили против фашизма и против геноцидне политике као шо је била она која се показала овде у Драгинцу.

Одмах после Другог светског рата, они који су починили овај злочин почели су да граде нову Европу. Сматрамо и да Србија има право на своју нову шансу и зато, не само да не смемо заборавити, него морамо стално да истичемо жртве које смо дали, зато што су наше жртве заборављене, зато што је историја искривљена и историјски поражене нације у Првом и Другом светском рату су данас постале важнији фактори на Балкану него што је то Србија и српски народ.

Зато желим јасно да кажем да они који су овде изгубили животе, нису изгубили на фронту, нису они пали у борби против Немаца, него су биле невине жртве – жене, деца, стари. Они су уткали и сви који су пали у Другом светском рату уткали су своје животе у нову Европу, у Европску унију, где нас сада условљавају да бисмо у њу ушли да морамо да дозволимо да се заврши оно што се започело у Првом и Другом светском рату, а то је да се Србија што више смањи.

Ми не смемо да дозволимо да су ове жртве биле узалудне и зато ће Влада Републике Србије и Србија учинити све да истина о Србији и наши државни и национални интереси буду брањени на миран начин, али најважније од свега јесте да ми морамо схватити да у борби за људске вредности, за европске вредности, Србија је дала много више него што су неке друге државе које су веома лако постале чланице Европске уније и које дан-данас говоре о томе како Србији тамо није место, које нам свакога дана прете, говоре да Србија треба да призна независност Косова, да треба да нам врате визе и све остало што не спада више у домен једне озбиљне политике.

Ја желим свима њима да поручим, Србија ништа не тражи и ништа не треба да јој дајете, Србија је заслужила да буде део Европе јер је Европу стварала и овде. Зато нашим незаборавом, нашим одлучним непристајањем да све ово препустимо тмини историје, ми сведочимо о својој спремности да се боримо за идеале слободе, равноправности и поштовања, заједнички и истрајно, јер, 2.950 жртава, невиних жртава, да су припадници неког другог народа о томе би се писале приче и легенде и можда би се у неким државама и прогласио као дан сећања и незаборава, као што је то било за неке друге догађаје.

Морамо мало више да ценимо своје жртве и, наравно, морамо да опростимо онима који су злочин починили, не можемо да заборавимо, међународна заједница и они су за све ово што се десило и једино нашта не пристајемо то је да су њихове жртве вредније од наших. Да бисмо могли да се боримо против свега овога о чему сам говорио, неопходно је да никада не заборавимо своју историју. Треба се окренути будућности, али треба извући поуке из историје.

Треба учинити све да се избегну ратови и зато ми желимо да на миран начин решавамо све спорове, али ја тражим од целе Србије да више поштује своје жртве које је дала у борби за слободу и да ове године које су пред нама искористимо да не дозволимо неким земљама да изврше ревизију догађаја од пре сто година, јер и Први светски рат може бити приказан на начин који некоме одговара као резултат лудости некога ко је извршио атентат на Франца Фердинанда не говорећи о томе да су то биле историјске прилике које су довеле до тога да се и Срби и муслимани у БиХ дигну против аустроугарске анексије БиХ.

Зато је важно да се зна ко је на чијој страни био. Ми смо били на страни истине и правде и очекујемо да они на чијој смо страни били данас буду такође на страни истине и правде кад је Србија у питању. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.