Логичан епилог

Нови селектор репрезентације Србије Синиша Михајловић саплео се такорећи већ на првом кораку ка Бразилу. После нерешеног исхода у дуелу са Шкотском и победе против Велса, стигла су два отрежњујућа пораза. Најпре против Белгије, а јуче у Скопљу дошао је сусрет са реалношћу. Рекли бисмо, логичан еплиог експеримента у невреме. Експеримента које је Михајловић покушао да изведе у најделикатнијем тренутку, на почетку тешких квалификација које са собом носе и највећа искушења.

Подмлађен тим, препун неискусних играча, такорећи почетника на међународном плану, искрено речено, није ни имао превелике шансе. То селектор као да није примећивао, или је мислио да ће својом харизмом и „новим начином“ вођења тима, успети да надокнади недостатак квалитета. Али, једно као да ни њему, ни осталим људима у нашој фудбалској органиазцији није било јасно: да се играчи не праве у репрезентацији. Ствар би, ваљда требало да буде обрнута.

Најбоља селекција прави се од најбољих фудбалера. Из домаће и страних лига. Али, ни ту селектор није био доследан. Управо дуел против Македоније,екипе која спада у трећу, или четврту европску категорију, за који су сви тврдили да је један од најважнијих, показао је да је настављено са експериментисањем. Јер, како објаснити изостанак из стартне поставе једног Ивановића, једног Суботића, а предност дати Бишевцу и Настасићу? Заиста тешко, скоро немогуће. Осим као селекторов каприц. А за такве ствари постоје друга места, не селекторска клупа, још мање овако важне утакмице. Сву бесмисленост таквих потеза показало је управо увођење Ивановића у игру када је већ све било изгубљено! Иначе, остало је потпуно нејасно шта је било проблематично у игри два наша бека, Коларова и Ивановића у претходном мечу против Белгије...

Оно што је сасвим јасно је чињеница да ови млади играчи за које се определио Михајловић још дуго неће моћи да достигну квалитет потребан за учешће на иоле значајнијем међународном такмичењу, попут европског, или светског првенства. Нажалост, али је тако. Показало се то и синоћ у Скопљу. Неповезана игра са много грешака у додавању, лако губљење лопте, безидејност, по која спорадично створена прилика, више као плод стицаја околности него осмишљене акције, није ни могла да донесе резултат.

После свега, остаје нам да сањамо светско првенство, или да по нашем старом, лошем обичају, не желећи да признамо реалност, кренемо у бесомучне и бесмислене рачунице, по систему, ако ови изгубе, а они победе, а ми оно, а они ово... ето нас у Бразилу.

Или да погледамо истини у очи, кажемо да нам је фудбал на најнижим гранама и кренемо испочетка, са комплетно новим људима и схватањем професионализма.