Успео реванш Обаме

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Барак Обама је успео да се Миту Ромнију реваншира за пораз у првој председничкој дебати, што поново мења динамику предизборне кампање, три недеље уочи изјашњавања Американаца о томе ко ће следеће четири године провести у Белој кући и бити кормилар нације.

Колика је та промена, моћи ће да буде измерено тек за неколико дана, али је недвосмислен утисак да је председник, после готово катастрофалног наступа пре две недеље у Денверу, овога пута био знатно припремљенији и много агресивнији.

У првим анкетама пошто су угашени дебатни рефлектори у дворани Хофстра универзитета на Лонг Ајленду, држава Њујорк, Обама је проглашен победником. Као и његов потпредседник Џо Бајден пре недељу дана, такође „на поене”. И овога пута у својим извештајима амерички медији, користећи боксерске метафоре, констатују да је победник задао више удараца, али да је противник остао на ногама.

Није дакле било нокаута. ТВ мрежа Си-Би-Ес јавила је да је резултат њене анкете спроведене непосредно после дебате 37:30 за Обаму (33 одсто је меч прогласило нерешеним). Према Си-Ен-Ену, резултат је 46:39, такође за Обаму.

Формат дебате овога пута је био другачији од прве: уместо да свако са своје говорнице одговара на питања водитеља, председнички кандидати су били у амбијенту „састанка месне заједнице”. Водитељка, новинарка Си-Ен-Ена Кенди Кроул (иначе прва дама која је добила ту част да води председнички дуел), била је само судија који је борце опомињао да не задају ударце испод појаса и не прекорачују време, док су питања долазила из публике: репрезентативног узорка америчких бирача чији је састав одабрала у овој области веома угледна кућа „Галуп”.

Оба изборна штаба су претходно потписала „Меморандум о разумевању” од три стране који је дефинисао правила понашања на дебатној бини (између осталог, забрану ускакања у реч и директног полемисања са противником), али то је остало мртво слово на папиру. Констатовано је да је у овом погледу више прекршаја направио Ромни (који је и први почео с тим) него Обама.

Што се садржаја дебате тиче, она је тематски званично била посвећена и унутрашњој и спољној политици, мада је последња добила само последњих десет минута. Главна тема остала је економија и планови кандидата за идуће четири године.

Обами и Ромнију је било дозвољено да устају са својих (барских) столица и крећу се по подијуму, прилазећи повремено један другом „опасно” близу. И овога пута су за своје одговоре и реплике имали по два минута, којих су се, као и први пут, ретко придржавали. Семафор је на крају показао да је Обама опет за око четири минута говорио дуже, али је Ромни при томе употребио више речи.

Ромнијеви најуверљивији моменти били су кад је Обаму нападао због неиспуњених обећања у минуле четири године и неуспеха да стопу незапосленост сведе на најављених 5,4 одсто. Износећи много бројева, доказивао је председникове неуспехе на свим фронтовима: економији, спољној политици, фискалном менаџменту...

Упркос томе, кандидат републиканаца је готово све време био у дефанзиви: Обама је пре свега оспоравао његову математику, као немогућу и указивао да Ромнијева обећања да ће обезбедити 12 милиона нових радних места и уравнотежити буџет немају покриће у конкретним мерама и бројевима.

„Гувернеру, ако би неко дошао код вас и обећао да ће да инвестира седам или осам билиона долара, али уз услов да ће ’одакле му толике паре’ да покаже тек после избора, ви сигурно не бисте прихватили такав предлог, ка што не би ни амерички народ”, гласио је један од Обаминих удараца.

Ромни је био најубедљивији кад је поручио да је јасно шта ће се добити ако Обама поново буде изабран. „Добићемо репризу претходне четири године... Али ми не морамо да прихватимо цену бензина од четири долара за галон, незапосленост на хронично високом нивоу, 47 милиона људи са купонима за храну, 50 одсто младих са дипломама колеџа који не могу да нађу посао, 23 милиона људи који се муче да нађу добро радно место.”

Непрекидно подстицан од Обаме да конкретно објасни како ће да испуни своје обећања и опомињан да му се бројеви не слажу, Ромни је, као и у првој дебати, на то имао само један одговор. „Наравно да се слажу, ја сам тај који је 25 година био бизнисмен и балансирао буџете.”

И овога пута је међутим била очигледна главна Обамина слабост у кампањи: недостатак јасне визије и конкретног програма за други мандат. Објашњења да четири године нису биле довољне да среди сав хаос који је наследио и да му треба дати шансу да доврши започето, нису деловала сасвим убедљиво.

Најслабији Ромнијев моменат и највећи Обамини поени били су када је републиканац покушао да поентира на чињеници да влада није појачала обезбеђење амбасаде и конзулата у Либији иако је то тамошња мисија тражила, што је за резултат имало прошломесечну погибију четворице америчких дипломата, укључујући и амбасадора. Обама је изврдао одговор на директно питање о томе, али се Ромни потом саплео тврдећи да председник није одмах тај догађај прогласио терористичким чином, у чему га је одмах демантовала и водитељка Кроули.

Потом је Обама имао најблиставији моменат у дебати: „Гувернеру, сугестија да је било ко у мом тиму, државна секретарка или амбасадорка у УН, да се било ко играо политике док смо ми изгубили четири човека, увредљива је. То није оно чиме се ми бавимо. То није оно чиме се ја бавим као председник, нити тако поступам као врховни командант.”

Обама је при томе енергично, а утисак је и помало претећи, подигао прст, после чега је уследио аплауз, који по протоколу такође није био дозвољен. У сваком случају, то је доживљено као лекција одржана изазивачу.

Најзад, Обама је стратешки бриљантно поентирао на крају, извлачећи из рукава Ромнијев гаф о 47 одсто Американаца који су, како их је Ромни окарактерисао у тајно снимљеном говору пред богатим донаторима, „паразити”.

Према упросеченим резултатима анкета бирачког расположења на дан уочи дебате, Ромни је изгубио добар део замаха стеченог после друге дебате и водио је са само 0,3 процентна поена. Обама је и даље у предности у кључним државама и има лакши пролаз до 270 неопходних електорских гласова од Ромнија. Уз то, убедљив је фаворит и на кладионицама: „Интертрејд”, водећа онлајн светска берза, прогнозира 64,7 одсто шанси за реизбор, док су Ромнијеви изгледи да постане председник тамо само 35,1 процената.