Мржња повећава казну

Мржња према другој нацији, другој вери или другачијој сексуалној оријентацији може да донесе неколико месеци или чак неколико година више проведених у затвору од уобичајене казне ономе ко је ударио, претукао или убио управо из тог разлога. Суд ће мржњу ценити као посебну отежавајућу околност приликом одмеравања казне.

Нацртом измена и допуна Кривичног законика предвиђена је „посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње” у случајевима ако је мржња постојала „због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица”.

„Такво поступање ће суд ценити као отежавајућу околност, осим ако то овим закоником није прописано као обележје кривичног дела”, наведено је у члану 54 а.

– Циљ уношења овакве одредбе је појачана заштита припадника друштвених група које су посебно рањиве или су мета појачаних напада – каже за „Политику” др Зоран Стојановић, професор Правног факултета у Београду и председник радне групе Министарства правде за израду Закона о изменама и допунама Кривичног законика.

Разлог за уношење ове одредбе је и потреба за усклађивање нашег кривичног законодавства са европским стандардима.

Неке државе су због тога прилично оптеретиле своје кривичне законике, као на пример Босна и Херцеговина, која је за велики број кривичних дела предвидела њихов тежи облик, са строжом казном, уколико су учињена из мржње. У изменама Кривичног законика Црне Горе унета је истоветна одредба као код нас.

– Мржња је елемент многих кривичних дела. На пример, кривично дело изазивања верске и националне мржње или нетрпељивости већ има мржњу у опису дела и у таквим случајевима она се не може узети као отежавајућа околност, јер већ чини то кривично дело. Она може бити побуда за готово сва кривична дела, па чак и за крађу. Различите побуде за извршење дела увек се узимају као околности, олакшавајуће или отежавајуће, за одмеравање казне. Међутим, овде је циљ био да одређене групе, које су изложене појачаном насиљу, буду посебно заштићене – каже др Стојановић.

Како ће се на суду доказивати постојање мржње у сваком конкретном случају?

– Мржња је тешка за доказивање, као и све оно што је субјективно, што је у глави учиниоца кривичног дела. Судови то доказују углавном посредно, помоћу објективних околности случаја или ако је мржња и вербално исказана приликом извршења дела. Као што је некада и код убиства тешко доказати умишљај тако ће и овде бити тешко доказати мржњу – објашњава професор Стојановић.

Уколико се докаже да је, на пример, тешка повреда нанета из мржње, суд је у обавези да одмери тежу казну, али само у прописаном распону за то кривично дело.

– Ако је прописана казна од шест месеци до пет година затвора, суд би можда изрекао осам месеци затвора, али мржње мора да повећа казну. Да ли ће то бити један месец више или ће казна бити удвостручена, то ће зависити од одлуке суда у сваком конкретном случају – каже др Стојановић.

Многа убиства се чине из мржње, али ако је узрок те мржње припадност другој нацији или другом полу, суд то мора да цени као посебну отежавајућу околност. За „обично убиство” прописана је казна од пет до 15 година затвора, па суд може одмерити 10 година за убиство и додати још пола године или више – због мржње као побуде. Међутим, суд не може изрећи казну већу од 15 година затвора.

Ипак, ниједна олакшавајућа или отежавајућа околност не може да „вреди” чак пет година затвора више или мање.

-----------------------------------------------------------

Злочини из мржње

Злочини из мржње познати су у кривичном праву као злочини мотивисани предрасудама. Починилац напада жртву због њене стварне или претпостављене припадности одређеној друштвеној групи. Жртве злочина из мржње су обично предмет напада због њихове расе, религије, сексуалне оријентације, инвалидитета, класе, етничке припадности, националности, старости, пола, родног идентитета, друштвеног статуса или политичке припадности.