Искушења светске владе

Земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом – друга је реченица на првој страници Мојсијеве Књиге постања. Шта се тачно догодило у време Ноја, деветог од Адама, Књига не описује у детаље, али констатује да "напуни се земља безакоња". Очито да је безакоње било големо, много теже од првога греха, јер Господин рече: "хоћу да истријебим са земље људе које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских, јер се кајем што сам их створио".

У протеклих 7515. години од стварања света, Господ је баш имао много повода да не буде задовољан, али је остао само на једном потопу апокалиптичних размера. Као да је оставио људима да, кад праведно а кад неправедно, сами себи пресуђују. У ствари, да јачи пресуђују слабијима, осиони незаштићенима, горди скрушенима – све пред лицем божијим. Господин над војскама је, чини се, закључио да је пред толико набујалим злом (сетимо се Бијанта из Пријене) излишно да сам кажњава; најбоље је да то препусти ономе кога "створи по обличју својему".

Вукови у људима

А тај је егоистичан, како је, пре три и по столећа, утврдио филозоф Хобс. Homo homini lupus је, по Томасу Хобсу, човеково природно стање. Каснији филозофи материјалисти су, са више оптимизма (показаће се и утопизма), трасирали пут људској цивилизацији све до идеалног "радиш колико можеш, а узимаш колико ти треба". Витолд Гомбрович ће, тобоже, похвалити такву организацију заједнице, уз једно питање: како је то технички изводљиво? Ми ширимо његово питање: како је то изводљиво ако је већина људи, по Бијанту, рђава, и ако је човек човеку, по Хобсу, вук?

Уосталом, цивилизација клизи, кад брже – кад спорије, низбрдо, а већина, зла или добра, о томе се баш ништа не пита. Ратови који се здравом уму чине сулудим, болести које се засејавају, с времена на време, по "егзотичним пределима" планете, епидемије глади и жеђи док се, истовремено, стотине милиона муче дијетама за мршављење и троше, по јединки, тону воде дневно – одбацују свако веровање у људску добронамерност, поготову у случајност таквих феномена. Напротив, више је аутора који су се огласили "црно на белом", било као блиски "планетарној влади", било као њени жестоки критичари.

Управо додирнусмо срж: планетарна влада. Читаоци засигурно већ знају за неке од ових назива, макар и у магловитој представи: Римски клуб, Ред св. Јована Јерусалимског, Илуминанти, Немачки фонд Маршал, Клубови пакла, Билдербершка група, Институт за истраживање мозга, Институт Тависток, Братство вечне љубави, Кембриџски апостоли... Др Џон Колман, некада официр тајне службе САД у западној Африци, деценијама се, уз животну опасност, бави свима њима које, у збиру, назива Комитет 300, и недвосмислено упућује на светску заверу и "исцртава" мапу хијерархије завереника.

Дакле, све је могуће, а треба, послушавши Хобсовог савременика Спинозу, и искључити случајност у светским догађајима. Иако зачеци светске владе иду и до 150 година уназад, задржимо се на скоријим ауторима. Аурелио Пеци ("Пут у понор", 1967) види расуло "не буде ли тим светом управљала светска влада", Ервин Ласло ("Циљеви човечанства", 1977) жучљиво напада индустријски и урбани развој. Истовремено, Збигњев Бжежински пише "Технотронску еру" у којој, попут Маркса и Лењина, религију сматра потребним "опијумом", додаје још масовне спортске догађаје, необуздане сексуалне побуде, рок музику и наркотике. Бженински стално истиче потребу "контроле маса". Бернард Левин је аутор студије "Временска перспектива и морал" која се бави сламањем морала држава и поглавара, а примењена је у више случајева у свету (још се, и те како, примењује). Тактика је следећа: држати особу у незнању у погледу њеног статуса и очекивања. Честе промене, од строгих мера до обећања доброг односа, уз ширење противречних вести. Особа више неће знати да ли је одређени план води ка циљу или је од њега удаљава.

Џон Колман, аутор више књига и написа о светској влади, уз све ризике и нападе, сматра да није баш све са том "глобалном владом" ни скривено. Наиме њени протагонисти се држе познате шпијунске максиме: ако желиш нешто да сакријеш, стави га пред лице света. Тако се, пред нама, посредством "гутемберга", нашао узбудљив план Комитета 300 о преуређењу планете мимо божјих и природних закона. Голем је списак мера који ће довести до таквог циља, навешћемо само неколицину као илустрацију.

Најмање четири милијарде "бескорисних изелица" нестаће са лица земље до 2050. године. То ће се постићи ограничавањем рађања, организованим епидемијама смртоносних болести и изгладњавањем. У тој милијарди "идеалној за контролисање" половину ће чинити "навикнути на послушност" Кинези и Јапанаци. Неће бити средње класе, постојаће владари и потчињени. Национални понос и расни идентитет биће уништени. Неће бити породичног живота какав данас познајемо, деца се одузимају родитељима и одгајају као државно власништво (Хонекер је сличан оглед имао у Источној Немачкој). Жене ће, после двоје деце, насилно бити одвођене на киретажу. Порнографија, укључујући хомосексуалну и лезбијску, обавезно ће се приказивати у позориштима и биоскопима. Обавезна ће бити и употреба дроге за "контролу ума".

Мноштво становника великих градова биће расељено у далека подручја (покус Пола Пота у Камбоџи). Вештачким стварањем несташице воде, хране и лекова подсетиле би масе да зависе од светске владе. Биће уништена индустрија, заједно са системом нуклеарне енергије (планира се нулти развој). Проузроковањем масовне незапослености како би се, деморалисани и обесхрабрени, раднички слој друштва препустио алкохолу и дроги. Стимулисаће се размирице међу афричким племенима, Арапима и Јеврејима, Сикима, муслиманима и Индусима, међу групама у Јужној и Средњој Америци.

Организваће се светски терористички апарат, а потом преговарати са терористима где се год испољи њихова активност (присетимо се да су италијанска и америчка влада преговарале са Црвеним бригадама по отмици Алда Мора и генерала Дозиера). Редовно ће се упражњавати мере "прања мозга" путем специјалних облика "забаве". Јавне сексуалне приредбе постаће свакодневни "уметнички облик забаве". Све је, дакле, против човека. Феликс Ђјержински је, у јеку црвеног терора у Русији, говорио обавештајцу MI6 Сиднију Рајлију: "Зашто бих се бринуо колико је људи убијено? За мене је човек само мозак на једном крају и фабрика г... на другом".

Средњи век

Ако је читаоцу на уму да све то треба да спроведе светска сила САД и уједињен европски Запад, вара се. Они су, мада одабрани за почетне протагонисте, на жестоком удару. План је да "белу Америку" потисну досељеници разних култура којима историја и важност САД неће значити ништа, већ пука храна и кров над главом. Десетковање становништва САД, Канаде и Европе биће брже него на другим континентима. Нови светски поредак подразумева опстанак само десет великих банака које ће водити Међународна банка и ММФ. Поједини облици устројства новог поретка неминовно коинцидирају са Средњим веком, друге манифестације се приближују варварству.

Све би ово могло да личи на страшан сан из којег би било добро што пре се пробудити, макар и с вриском. Еуфемизам страшном сну би био невероватна бајка која, самим тиме што је бајка, није остварљива. Тако би то изгледало да и сами нисмо сведоци како се, корак по корак, много шта већ догађа у нашем свету што, даћемо Спинози за право, никако није случајно.

Немамо овде простора за аналитичка уочавања, али (не)контролисани ратови, необјашњиве епидемије, тобожње битке против глади и климатско-еколошких пошасти, подвођење под "једну капу" управљања ресурсима, стварање милом и силом зависности народа и држава униформисањем свега и свачега, бомбардовање путем штампе, филма, музике и малог екрана, прописивање понашања уз примену штапа и шаргарепе... Све до потпуне контроле над мозгом индивидуе (један атомски физичар нам је, ових дана, открио да мобилни телефони раде на фреквенцији 900,9 мегаферца, а то је иста фреквенција на којој човечији мозак успоставља средњорочно и краткорочно памћење; мобилци су, најзад, постали јефтини и за децу).