Намерно непознавање чињеница

Израз "намерно непознавање чињеница" својевремено је сковао аналитичар "Њујорк тајмса" Томас Фридман, иначе заступник "новог интернационализма" – начела да у новој ери међународних односа, "просвећене државе" имају право коришћења силе тамо где "верују да је то праведно", тамо где су оне посвећене мисији очувања људских права и доношења слободе.
Мисли се на САД, Велику Британију и оне који приступе "крсташком рату за правду и људска права", како то формулише Ноам Чомски.

У том прегнућу ослањају се и на "намерно непознавање чињеница", што је само еуфемизам за праксу да у слободним друштвима "непопуларне идеје могу да буду ућуткане, а незгодне чињенице држане у тами, без икакве потребе за званичном забраном". Овај цитат дугујемо Џорџу Орвелу и његовој "Животињској фарми", где такође читамо да ће због тог кобног облика, углавном добровољне цензуре, "свако ко доведе у питање владајуће правоверје бити зачуђујуће успешно ућуткан".

Пропагандна кампања у фази припреме НАТО агресије на СР Југославију, као и она вођена током самог бомбардовања, па и касније, данас може да послужи као изванредно поучан каталог из кога се јасно види до каквих последица "намерно непознавање чињеница" може довести, утолико пре је би се могло рећи да је друга страна овог начела "намерно зидање чињеница".

Тако је у новембру 1999. године, нова тужитељка Хашког трибунала, Карла дел Понте, изјавила пред Саветом безбедности УН да истражитељи суда имају сазнања о 11.334 погинулих на Космету.

На конференцији за новинаре, одржаној 19. новембра, рекла је да су ексхумирани остаци 2.108 тела из масовних гробница.

Наведени подаци су изазвали знатну пажњу и низ питања у медијима на Западу, због очигледне несразмере чињеница којима је тужитељка баратала. Одговори на та питања изостају до данас.

У разговору с Вељком Одаловићем и Гвозденом Гагићем сазнајемо да су хашки истражитељи током 1999. и наредне године ексхумирали укупно 4.019 тела и идентификовали 2.001 жртву. Само једна од тих жртава је српске националности (жена из села Магуре).

О осталих 2.018 тела подаци нису саопштени, а посмртни остаци ових несрећника сахрањени су на непознат начин.