„Анатомија” Удаљцова

Да ли је руски опозициони активиста Сергеј Удаљцов, припремао масовне демонстрације и нереде, па чак и терористичке акције широм највеће државе на свету... Да ли је при томе инструкције и паре добијао из иностранства... Ко му је налогодавац, а ко помоћници... Или је реч тек о медијској монтажи руских власти у њеном, ко зна којем по реду, нападу на опозицију?

Ако је и чезнуо за популарношћу, Удаљцов, координатор, такозваног, Левог фронта, добио је више него што је могао и да се нада. А све је почело филмом „Анатомија протеста 2”, снимљеним скривеном камером и емитованим 5. октобра на телевизијском каналу НТВ. Укратко, у њему је Удаљцов „ухваћен” како „кује заверу против сопствене државе”, и то у дослуху са једним званичником – Грузије.

Прво издање „Анатомије протеста”, приказано на истој телевизији у марту ове године, бавило се организовањем предизборних митинга опозиције у центру Москве, начинима на које су „сакупљани учесници”, али и како су припремани провокатори за предизборне скупове владајуће партије „Јединствене Русије”. И поново питање ко је коме и колико платио за учешће у демонстрацијама. Реакција јавности, посебно опозиционе, била је жестока. Ипак, ни приближно ономе што се десило по приказивању „Анатомије 2”.

Руско друштво се поделило. Чак и они који овај други филм нису гледали „убеђени су” да је исти или класична „намештаљка”, или да је Удаљцов, у најмању руку, државни непријатељ број 1. Одједном као да су сви постали стручњаци за „скривену камеру”. Улазећи у најскривеније тајне сниматељског и монтажерског рада доказују се „лаж” или „истина”. Неки иду и толико далеко да „Анатомију 2” оцењују – са уметничког становишта.

У међувремену, осим главног актера приче, на мети полицијских истражитеља су се нашли и Константин Лебедев, помоћник Удаљцова, као и Леонид Развожајев, помоћник депутата Државне думе Иље Пономарјова. Свој тројици прети казна и до 10 година затвора. Уколико се, међутим, докаже да у свему има и елемената тероризма, цео случај ће добити далеко озбиљније размере.

Вероватно најинтересантнији детаљ у целој причи је појављивање у филму већ поменуте – „грузијске везе”. Реч је о извесном Гиви Таргамадзеу који је, наводно, заједно са Андрејем Бородином, бившим председником Московске банке, руским опозиционарима нудио помоћ у организовању и финансирању смене власти. Таргамадзе је, иначе, бивши члан „Института за слободу” и председавајући Комитета за одбрану и безбедност парламента Грузије, запамћен као један од главних саветодаваца „наранџастих револуционара” у Украјини (2004-05), и лидера „Револуције лала” у Киргизији (2005).

Интересантан детаљ је и то што Удаљцов, који је директно контактирао са Таргамадзеом, није ухапшен. Али зато се „иза браве” нашао Лебедев. За Развожајевим се, за сада, трага.

А оптужбе против „ковача завере” нису ни најмање наивне. На душу им се ставља да су планирали „масовне нереде уз употребу насиља, погроме, подметање пожара, коришћење ватреног оружја и експлозивних направа на територији Москве, Калињинграда, Владивостока и других градова”.

Осумњичени су, такође, да су поменуте нереде планирали за јесен ове године, да су у том смислу у унутрашњости земље организовали кампове за обуку револуционарних активиста, ангажујући за то особе вичне борбеним вештинама. Све поменуто, како преноси агенција „Њуз.ру”, требало је да кошта око 20 милиона рубаља (око 500.000 евра), а паре би биле обезбеђене из различитих извора, укључујући и оне из иностранства.

Удаљцов (35), по струци правник, већ годинама је активиста лево оријентисаних руских партија и покрета. Пре четрнаест година организовао је и предводио покрет „Авангарда црвене омладине”, децембра 1999. кандидовао се за Државну думу (парламент) Русије испред „Стаљинског блока – за СССР”. Није прошао. У периоду 2004-2007. био је члан Централног комитета КПСС... Почетком година, подржао је кандидатуру лидера руских комуниста Генадија Зјуганова за председника Руске Федерације. И све то време био је на оку полиције и других надлежних органа за очување државне безбедности.

Засад се не зна зашто је Удаљцов, који је пре неколико месеци тадашњем председнику Дмитрију Медведеву чак предлагао да продужи свој мандат за две године, сматрао за потребно да се у својој револуционарној делатности обрати Таргамадзеу, који је одавно „на оку” руским службама безбедности, и самим тиме, најнепогоднији партнер за директан сусрет.