Хиљаду ждралова

Ударила криза, па многи пушачи прешли с цигарета на мотање дувана. Тако је и Кале, тридесетогодишњи постдипломац, уместо пакле, из џепа извадио „фул опрему”: врећицу драгоцене биљке, ризле и табакеру.

– Бог те, читава апаратура! – изненадио се Борис, ортак који му је дошао у госте и видео наређане реквизите.

– Јесте, али је исплативије.

– Кол’ко лове? – упита Борис.

– Па... дуван је 250, ризле седам банки, табакера 900... – сабирао је Кале у глави.

– За те паре мог’о си скоро бокс да купиш – примети Борис.

– Јесте, али ово паковање траје бар десет дана... Само, нисам им’о кинте за моталицу, па морам ручно да завијам – посу Кале дуван по ризли.

Утом и Борис извади папир. Не за мотање већ – обичан, празан, А-4 формата.

Почеше да савијају свако своју хартију.

– Шта то радиш? – упита Кале, видевши како Борис прави „уши” на ивицама листа.

– Ти си одлучио да се трујеш другачије, а ја да престанем скроз. Кад ме потера нервоза, правим ждралове од папира који стално носим у торби. То ме опушта. Уопште не помишљам на пушење. Већ сам направио стотинак птица!

– Молим? Ако тако наставиш, добићеш почасни орнитолошки докторат!

– Ма није то ништа. Кажу Јапанци да ко направи хиљаду папирних ждралова, испуни му се жеља... Е, ја ћу толико да их направим!

– Ај кад то обавиш, пожели да смотам више овај дуван – помало љутито рече Кале.

Никако није успевао да направи цигару. Ризла му је бежала из руку.

– Немој да се нервираш, запали једну... – спрдао се Борис, чија птица само што није била готова.

– Ма, знаш шта, има и ја да престанем да пушим! Кад ми се припали, играћу се с празним папиром за мотање!

Месеци су пролазили. Другари су се спорадично сретали. Призор је увек био исти: Борис је правио ждралове, весео што више није пушач, а Кале је заваравао мозак мотањем „бланко” ризле, замишљајући дуван у њој. Жестио се све више. Пола године касније, кад су се угледали, Кале извади паклу.

– Нисам мог’о више да издржим. Опет пурњам – изјадао се Борису.

– Знам – рече Борис. – Направио сам пре неки дан хиљадитог ждрала и пожелео да опет пропушиш. Да се више не нервираш...

Кале га запрепашћено погледа. Угаси тек запаљену цигарету и отрча према најближој папирници.