Нова Агробанка у Поштанској штедионици

Влада Србије усвојила је на јучерашњој седници Предлог закона о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака и упутила га Скупштини Србије на хитно усвајање. Разлог за то је, како је наведено, очување стабилности финансијског система.

Законом се предвиђа пренос имовине и обавеза проблематичне банке на другу финансијски способну и стабилну банку, што је једна од најефикаснијих опција за стабилизацију банкарског сектора и консолидацију на домаћем тржишту. Применом овог закона биће омогућено решавање проблема Нове Агробанке која је неадекватно формирана за посебне намене у мају ове године (по више основа неусклађена је са Законом о банкама и где је држава стопостотни власник) и чији је постојећи пословни модел дугорочно неодржив. Закон омогућава пренос квалитетне активе и обавеза Нове Агробанке на Поштанску штедионицу без угрожавања њене стабилности. Поштанска штедионица је преузималац, као најстабилнија банка на тржишту, са широком пословном мрежом и чврстом структуром депозита.

Млађан Динкић, министар привреде и финансија јуче је на 12. Економском самиту појаснио да закон подразумева пренос имовине и депозита из проблематичних државних банака на банке које желе да их прихвате и да ће осигурани и неосигурани депозити из Нове Агробанке бити пренети на Поштанску штедионицу.

Тај закон би у скупштини требало да се нађе у среду и да буде изгласан у петак, тако да ће они који имају депозит у Новој Агробанци постати депоненти Поштанске штедионице од понедељка, најавио је министар финансија.

– Србија има добре банке, али постоје можда две мале несистемске државне банке, које су упропашћене политичким одлукама и лошим пласманима, а у њима грађани такође штеде и мали привредници имају депозите. Пошто је задатак државе да очува финансијску стабилност, влада се одлучила на доношење овог закона, рекао је Динкић.

Од понедељка штедише Нове Агробанке, која би иначе отишла у банкрот, могу да буду мирни, јер ће моћи слободно да располажу својим улозима у Поштанској штедионици, казао је Динкић.

После преноса депозита Нова Агробанка ће ићи у стечај, рекао је министар.

Према његовим речима, трансакција, која је овог пролећа урађена тако што је затворена стара Агробанка и направљена Нова била је фелерична, јер је суштински дубиоза у Агробанци била 300 милиона евра и потпуно је јасно да се са сто милиона евра обвезница то није могло покрити.

Према Динкићевим речима, Нова Агробанка сада губи два милиона евра месечно, због чега је неодржива, није ликвидна нити солвентна, а да би се евентуално докапитализовала, држава би морала да издвоји више од 230 милиона евра, што је апсолутно нерационално.

Како је додао, Нова Агробанка има 273 евра милиона штедње грађана који су осигурани, ту су и депозити многобројних малих правних лица, а такође има и неосигураних депозита – више од 400 милиона евра. НБС је најавила да до краја овог месеца планира да одузме дозволу за рад Новој Агробанци, навео је Динкић и додао да је Поштанска штедионица сама изразила интерес да преузме ове депозите и на тај начин постаје једна од највећих домаћих банака, јер ће њена билансна сума да порасте на око милијарду евра.

Размењују се информациони системи између две банке, ова информација се припрема већ неколико недеља и када се усвоји закон и када влада у суботу донесе одлуку о уговору о преносу депозита на Поштанску штедионицу биће активирани информациони системи и од понедељка све ће бити нормално, рекао је Динкић. – Претходна влада је направила огромну грешку што је уопште правила Нову Агробанку, уместо да је одмах урадила ово што ми сада радимо они су гурнули проблем под тепих, направили другу банку која није имала довољно капитала, без динара живог новца су је направили и она није могла да функционише, јер је и даље у портфељу задржала гомилу ненаплаћених кредита – рекао је Динкић.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији каже да је ова одлука била логична, јер је пројекат Нове Агробанке био орочен на шест месеци.

– С обзиром на тренд концентрације капитала ова одлука је разумљива. Нејасно је шта значи пренос имовине и депозита из проблематичних државних банака на банке које желе да их прихвате. Па свака банка хоће здрав део неке друге, али не и обавезе – каже Грубишић.

Ненад Гујаничић из Синтеза Инвест групе каже да је држава питање Нове Агробанке решила на једини могући начин и зато се може рећи да је ово изнуђено решење.

– Ову банку просто није било могуће продати, јер за њу није било купаца. С обзиром на то да је у питању банка са ограниченим роком трајања, њено питање је некако морало да се реши. Ово ипак неће довести до решења круцијалног проблема када је Агробанка у питању будући да спор са мањинским акционарима Агробанке и даље остаје отворен – каже Гујаничић.