Порше за понети

Пропадам у седиште од јагњеће коже. Хипнотишу ме дугмићи који светлуцају као да су реплике команди свемирског брода, показујући локацију, место, време, температуру, влажност, курс евра на берзи, рејтинг странака, гледаност Другог дневника... Притискам једну од платинастих ручица, верујући да ћу се катапултирати из овог суперсоничног кокпита, али филигрански детаљи урезани у мењач од махагонија показују да се из ове бајке ипак излази једноставним отварањем врата обложених кожом.

Збогом "ауди кватро типтроник" који стаје као четворособна гајба на Дорћолу, без посредовања агенције. Опраштам се од навигационог система с колор екраном, блу-тут телефоном поред наслона за десну руку и даљинца који ће неком другом отворити гвоздену капију дедињске виле.

Тачно у подне стиже много озбиљнији купац од репортера "Политике". Носи лаптоп и опкољен је адвокатима који кравате везују у дупле чворове. Ово је ипак озбиљан дил. У игри је 119.616 еврића, без ПДВ-а.

Свита одлази у сепаре. Овај "ауди" је омиљена Бекамова играчка, у њему се Мадона излежава кад жели да побегне од љубоморног мужа.

Београдски међународни Сајам аутомобила опет је отворио своје капије. Чудни су фанови ове манифестације.

Мислио сам да ћу побећи од "аудија", али сам улетео право у чељусти "масератија кватропорте". Величанствен, црн, проклето брз. Хостеса, која је ранијих година била мис сајма, самоуверено се смешка кандидату за купца. Будући власник испија сок од јабуке у чаши за шампањац, разгледа на рачунару презентацију компаније, потом се лењо наслања на изгланцани кров и шапуће хостеси детаље из своје романсиране биографије. Не изгледа као доцент на катедри за компаративну књижевност, пре би се рекло да предаје "транспорт акцизне робе у доба неправедних санкција".

– Гледао сам оваквог "масератија" с бугарским таблама на аутопуту пре неки дан. Летео је – каже средовечни економиста.

Отишао сам на штанд "Ладе", код браће Руса. Да ли ће модел "калина" почистити конкуренцију у сектору ниже средње класе на европском истоку? "Калина", адут у суровом периоду транзиције за сиротињу која се буди. Код нас се није ни расанила. Некада су "ладе" биле вечити посетиоци пијаца и градилишта, издржљива возила која су у доба грађанских ратова, у садејству с "москвичима", уз доплату за тенковску цев, служили као солидне реплике тенкова из курдске битке.

Хоће ли се у Путиновом петогодишњем плану производити и чувени "Ладини" џипови којима су по Београду шпартали Гага Николић и Лане Гутовић, што је доказ да српске глумачке величине не морају да се башкаре само у "хамерима".

Ако закаже "лада" на европском истоку, ту је румунско-француски адит "дачија". Љута, румунска змија недавно је изазвала снажан потрошачки земљотрес у Ирану, претећи да ову земљу са утабане стазе шеријата преведе на аутопут који неумитно води ка потрошачкој грозници.

Али, око штанда на коме се окреће нови "логан" у караван верзији, не марширају тајкунчићи са пратиљама, попут нећака једног од српских капиталаца, који у емиграцији једе горки хлеб са седам кора. Момак је дечко или муж, јер се не зна шта се десило са бракоразводном парницом, а опет, реч је о лепотици која је већ скинула скалпове великом фудбалеру и моћном кримосу. Млади богаташ кога обожавају колеге из таблоида, осматрао је околину, нишанећи "бембаре".

Поред нас су протутњали Микица и Никица, примерни, брижни студенти, обмотани ланцима од злата, тако да им главе висе у неприродном, погнутом положају унапред. Подсећају на Лолека и Болека српске транзиције. Они су побратими са асфалта, спремни да искеширају за нови "хјундаи купе".

Проблем је што Никица већ има исти такав.

– Ово је смешно, ово је за сиротињу – каже презриво Никица док посматра са стране џип "санта фе".

– Какав је то џип који кошта тридесетак хиљада евра? – пита Микица.

Отишли су увређени, погођени право у срце овом синдикалном церемонијом, где се продавци усуђују да продају на рате.

Купљене су и све залихе "поршеа" на Сајму, каже слатка менаџерка. Отишли су чувени тркачи "кајман" и "911 турбо".  

Можда су Никица и Микица у праву. Шта је 185.000 евра на ову скупоћу.

Напустио сам штанд "поршеи за понети". Нису имали сенфа.

– Треба мало и да радимо, а не само да кукамо. Да радимо и да се молимо. Тада ћемо нешто и возити – саветује шетаче игуман Дамаскин, духовник манастира Наупаре, који је дошао у набавку манастирског возила.

Своју молитвену поруку мудри старац је изговорио пред забезекнутим менаџером "мерцедеса", тик поред супермодела "мајбах", вредног тричавих 700.640 евра.

Путујући апартман са седам звездица још чека на купца. Овакав, иначе, већ имају двојица знаменитих и угледних грађана: власник ланца казина и тајкун на службеном путу.

Ко ће бити трећи човек? Волео бих да то будем ја, али наредних неколико миленијума морао бих да живим у саксији и храним се путем фотосинтезе. А до тада ће и "мајбахов" плех захватити рђа.