Амнестија поделила посланике

Посланици Скупштине Србије расправљали су јуче о владином предлогу закона о амнестији, којим ће одређена група осуђених особа бити делимично или потпуно ослобођена од издржавања казне затвора. Како је рекао Никола Селаковић, министар правде, закон обухвата око 3.600 затвореника, а од тога ће 1.100 бити потпуно ослобођено издржавања казне. Опозиционари из ДС-а, ЛСВ-а и ЛДП-а гласаће против, јер ће „закон омогућити да се убице нађу на слободи”. Власт, међутим, тврди да је реч о милосрдном чину и да је „лаж да ће се убице наћи на слободи”.

Представљајући предложена решења, министар Селаковић казао је да је амнестија акт политичке воље највиших органа власти, да је последња општа амнестија била у фебруару 2001. године и навео да је тренутно у затвору 11.375 затвореника, док су затворски капацитети 7.500. Према његовим речима, амнестијом ће се остварити уштеда од 127 милиона динара, а дугорочна корист за буџет износиће око 800 милиона динара. Селаковић је навео и да су од амнестије изузети осуђеници за најтежа кривична дела.

У врло оштрој дебати сви опозиционари, осим ДСС-а, који се нису укључивали, тврдили су да је закон штетан, представници власти су бранили владин предлог, али, углавном су полемисали посланици ДС-а и Владимир Цвијан (СНС).

Бивша министарка правде Снежана Маловић (ДС) рекла је да разуме потребу амнестије, али „не и обим који је предложен”. Маловићева је казала да жели да верује да ће се списак изузетака за које амнестија неће важити проширити, наводећи да ће, овако како је написано, Андрија Драшковић одмах изаћи на слободу. Она је навела да се закон односи на Сретена Јоцића, Уроша Мишића, Стефана Карића, Луку Караџића, коме је још једном одложен одлазак на издржавање казне.

Према Маловићевој, закон се односи на убице Бриса Татона, али и Жељка Ражнатовића Аркана, као и на осуђене за злоупотребу службеног положаја. Она је, ипак, додала: „Имам поверења у оно што ради Александар Вучић, потпредседник владе, а на крају ћемо видети да ли је то била само козметичка прича или стварна борба против криминала.”

Владимир Цвијан казао је да ће из затвора одмах изаћи само они који су осуђени до три месеца затвора: „Не разумем оне који у овој расправи и у јавности износе нешто што није тачно, а што треба да преплаши људе – да ће убице изаћи на улице. Да ли је требало да наведемо списак имена људи на које се закон неће односити, па да кажемо не може да важи за Андрију Драшковића или Сретена Јоцића?”

Снежана Маловић је критиковала Цвијана што је новинарима говорио да је апсолутна лаж да ће Драшковић изаћи на слободу. Цвијан је одговорио: „Нисам адвокат Андрије Драшковића, знам ко јесте, па питајте њега да ли ће Драшковић изаћи одмах кад се донесе закон, или нешто касније.” Маловићева му је реплицирала речима: „Прво смо чули да је апсолутна лаж да ће Драшковић изаћи, а сад да можда и није.”

Министар Селаковић је казао да је овај закон много строжи од оног из 2001. године, који је „предвиђао амнестију и за силовање, противприродни блуд, злочиначко удруживање...” Амнестија по овом закону, казао је Селаковић, не односи се на више од 40 кривичних дела и „нема име и презиме, а ко ће бити амнестиран, одлучиће суд”. Амнестијом из 2001. године било је обухваћено 4.000 особа од 6.000 затвореника, а овом сада 3.600 од 11.000 затвореника, казао је Селаковић.