Дрвени бензин

У обиљу тендера које ми овде расписујемо како бисмо на "транспарентан" начин распродали и оно мало што нам је још преостало, пажљивији посматрач је могао недавно да уочи и један нешто оригиналнији, из света. Европска унија је, наиме, расписала конкурс за продају 653.381 хектолитра вина, а занимљивост је у томе да та количина не беше након тога предвиђена за флаширање, већ за "барелизовање", то јест за прераду у напитак за аутомобиле. Дакле у такозвани биоетанол, гориво будућности.

Поменута лицитација је, при том, могла да буде протумачена и као доказ наопаке европске политике у области аграра, будући да је иста и довела до продукције енормних вишкова са којим произвођачи вина више нису знали шта ће. С друге стране, међутим, она је могла да укаже и на сада већ паничан страх људи од несташице нафте, праћен њиховим све одлучнијим настојањима да јој нађу замену. Макар и тако што ће се, за разлику од Исуса Христа који је на свадби у Кани претварао воду у вину, сада, ето, претварати вино у – бензин.

Страх од мањка

Страх од енергетског шкрипца био је, дабоме, у последње време повезан и с другим бојазнима људи, поготово оним да ће их, након што озонски омотач потпуно руинирају, бог сунца Ра на крају претворити у роштиљске кобасице. Зато је, уосталом, баш ових дана ЕУ и донела свој енергетски план за бољу заштиту човечанства од прекомерног сунчања, али и штедњу енергије за коју се савршено добро зна да није неисцрпна. План предвиђа смањење емисије "гасова стаклене баште" за петину, постепено повећавање учешћа обновљиве енергије, попут сунца или ветра, у укупној потрошњи на такође једну петину, али и раст удела биоетанола на макар десет одсто, до краја друге деценије овог века.

Да ли тај план или папрена цена нафте, тек, у последње време били смо сведоци невиђене поплаве информација које су говориле о планетарним догодовштинама у том смислу. Норвешки "Хидро" улаже 9,2 милиона долара у америчку фирму "Асент солар текнолоџи", специјализовану за енергију сунца, каже се у једној од њих. У другој, опет, пише како је "Бритиш гас", мимо своје базичне делатности, навалио да продаје соларне панеле(!) преко своје фирме "Сентрика" која, узгред говорећи, управо гради велику фарму ветрењача, док у Шпанији "Енержијас де Португал" управо гради пет тих, еолских фарми.

Докле је та ствар дошла могла је ових дана да потврди и вест да су Американци, зато што су стручњаци израчунали да ће се каснијим паљењем светла уштедети грдни киловати (и долари), три недеље раније но што су то претходно чинили прешли на летње рачунање времена, а планирају и да се на зимско време врате 4. новембра, дакле, недељу дана касније но што су раније чинили. Укидање добрих старих сијалица у Аустралији или Калифорнији је, при том, ових дана била ствар која је неке увесељавала, а друге бринула, али се, све у свему, последњих дана, ипак, највише говорило о гориву из биљака, биоетанолу за којим је завладала права помама.

Наша нафта

Недавно је чак и амерички председник Буш током посете Бразилу, не обазирући се на транспаренте на којима је писало "иди кући" и слично, акценат у разговору са колегом Лулом да Силвом ставио управо на то питање. Како и не би ако се зна да те две земље заједно производе безмало три четвртине свог светског етанола, при чему је, занимљиво, Бразил, а не Америка, прави лидер на том плану. Земља фудбала се, наиме, још пре четврт века преоријентисала на производњу горива од шећерне трске, па сада више од половине бразилских лимузина покреће управо биогориво.

Ових дана се, међутим, навелико широм света распредало и о једној новој идеји, оној да се за гориво користи – дрво! Постоје, наиме, сасвим озбиљне студије које потврђују да би се уз одговарајуће ензиме који су, истина, у овом часу још прилично скупи за економичну употребу, ускоро могли надати и бензину који расте у шуми. Но, док су власници врба (и топола!), које се тренутно сматрају најбољом сировином, почели да смишљају на шта ће утрошити предстојеће богатство, скептици су већ почели да јадикују. Јао си га нама, у том случају, кажу они кадри да замисле како је човечанство, након што је сагорело све што се под земљом скупљало милионима година, сад наставило и над земљом, претварајући амазонске шуме и афричке прашуме – у пустиње. Други, опет, упозоравају да ни справљање бензина од житарица, чак ни у овој, почетној фази, није прошло без последица: цена кукуруза је, рецимо, само од септембра прошле до јануара ове године на берзи у Чикагу скочила за невероватних 70 одсто, на основу чега многи закључују и да је не само време јефтине енергије, већ и јефтине хране, заправо, отишло – у историју… Што све за Србију, узимајући у обзир њене потенцијале, додуше, не мора бити ни тако рђаво. Можда ће, најзад, храна једном заиста да постане наша нафта? Хоће ли? Видећемо.