Афрички холокауст

"У мало ствари у којима се слажем са Џорџом Бушом спада његов опис трансатлантске трговине робовима као једног од највећих злочина у историји... Ропство је представљало масовно убијање милиона људи. Немачка се извинила за холокауст. Ми морамо да се извинимо за трговину робовима. Држава која одбија то да учини, само губи у очима целог света", написао је ове недеље у "Гардијану" градоначелник Лондона Кен Ливингстон, поводом сутрашње 200-годишњице законског акта (25. марта 1807) којим је Британија прва од ондашњих глобалних велетрговаца људима (Шпанија, Холандија, Француска, Северна Америка) донела забрану варварског бизниса.

Посао на чијим су профитима столећима стасавале империје, стављен је ван закона превасходно из моралних разлога, напомиње Би-Би-Си у једном од многобројних прилога на ову и дан-данас морално узнемирујућу тему. Двеста година касније поставља се питање шта Британији недостаје да се до краја одреди према "афричком холокаусту", уз подсећање да је током 450 година присилно преко океана у ропски живот било транспортовано око десет до петнаест милиона Африканаца, а око милион није ни стигло до новог света, умирући у ужасним условима у нељудски пренатрпаним бродовима.

За Кена Ливингстона дилеме нема да је формално извињење британске владе неопходно и да никакве друге формулације не могу да замене значај једног овако јасног и недвосмисленог геста.

За премијера Тонија Блера дилеме такође нема да је трговина робљем била дубоко нехумана и у сваком погледу представља историјску срамоту. Он је због тога у више наврата изразио жаљење, последњи пут прошле недеље после сусрета са председником Гане Џоном Куфуором.

Најважније је да оно што се догађало у прошлости памтимо, осуђујемо и говоримо зашто је то у потпуности неприхватљиво, нагласио је Блер.

Не само Кен Ливингстон, већ и многобројни активисти за људска права, очекивали су више, поготово што је Тони Блер у досадашњим иступима и осуди отишао даље од свих својих претходника.

"Тешко је и поверавати де је оно што би се данас сматрало злочином против човечности у своје време било легално", констатовао је премијер у ауторском прилогу за часопис "Њу нејшен", специјализован за афричке теме. Ипак ни у том чланку, објављеном још у новембру, нити у изјавама ових дана, непосредно уочи годишњице, нема речи извињења.

По неким тумачењима проблем није политичке, већ правно-финансијске природе. У случају званичног извињења могао би да уследи и званични захтев за обештећење неких од наследника. Пред перспективом испостављања те врсте историјског рачуна све приче о чистим рачунима националне савести наравно да падају у други план.