"Крстили" минђушу

На конференцији "Биометрија, лична идентификација, безбедност и слобода" митрополит црногорско-приморски Амфилохије испричао је и успут како је пре десетак година крстио Чедомира Јовановића и одмах навукао на себе гнев дела политичке јавности.
Истргнута из контекста реченица "да сам знао да се на њега неће примити печат дара Духа светога, било би боље да га нисам крстио у манастиру острошком", чувару цетињског трона донела је критике да је света тајна крштења постала предмет његових политичких оцена.
Један таблоид је отишао корак даље и на насловну страну ставио нешто што овај архијереј није ни изјавио: "Чеда је антихрист"

Владика Амфилохије анегдоту о томе како Чедомир Јовановић није хтео да скине минђушу током крштења изрекао је поводом Чедине изјаве да се "тамјаном не иде у будућност него рачунарима" и закључио:

"Нажалост, ипак, ми минђушу крстисмо. Али Бог да да мудрости и спасења нашем Чеди и свакоме, јер није само он у искушењу."

Ово није први пут да је владика Амфилохије, од прошле године и архиепископ цетињски, својим потезима и јавним иступима узбуркао духове. Многи му замерају што је на преломним председничким изборима 1997. године помогао Милу Ђукановићу, а не Момиру Булатовићу, али и што уочи прошлогодишњег референдума није нападао суверенисте. Има оних који не могу да му опросте беседу на опелу убијеном Зорану Ђинђићу, али ни речи над одром мајке Радована Караџића.

Митрополит Амфилохије не крије неразумевање ни за потезе светских моћника па је чак позвао Карлу дел Понте да заједно с њим обиђе све манастире по Црној Гори како би видела где крију Караџића.

Један од најобразованијих, по многима најутицајнији али и најконтроверзнији архијереј СПЦ, у једном интервјуу је за себе рекао: "Признајем да ја нисам способан да употребим благу реч, него некад избије из мене Динарац и човек, али знам која је мера људског понашања."

Ту меру људског понашања и одговорности митрополит је показао у својој најновијој изјави за руски православни ТВ канал Сојуз: "Будућност Европе зависи од руског става према решавању статуса Косова и Метохије. Надамо се и молимо се Богу за Русију да у Савету безбедности УН каже ’не‘ независности Космета. То би било довољно и ’не‘ би могло да сачува наш народ и православље на Балкану. У разговорима треба пронаћи право и балансирано решење за косовски проблем које ће бити витално и за наш народ и целу Европу"

Митрополит Амфилохије кога многи виде као кандидата за будућег патријарха рођен је на православни Божић 1938. године као Ристо, једно од 15 деце Милене и Ћира Радовића у Доњој Морачи. Овај полиглота, говори грчки, руски, италијански, немачки и француски, дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1962. године. Слушао предавања на Старокатоличком факултету у Берну и Риму где је положио магистарски испит. У Атини је докторирао на Светом Григорију Палами где се и замонашио.

За епископа банатског Амфилохије је хиротонисан 16. јуна 1985. године, а 30. децембра 1990. године устоличен је за митрополита црногорско-приморског.

Својевремено је признао да су му нудили да буде патријарх Црногорске православне цркве, али, како каже, такве понуде га нису интересовале јер је био за јединствену СПЦ.

На примедбу да је у блиским односима са Војиславом Коштуницом, владика Амфилохије је рекао: "Видимо се једном годишње. Приписују ми да је његова супруга моја сестра, а ја је чак и не познајем. Можда сам је видео једном у животу".