Рекламе се пропуштају кроз расни филтер

Компанија „Гугл” је све чешће под медијским и оптужбама онлајн активиста да на свом сервису за слање електронске поште (џи-мејл) врши расну дискриминацију, односно да огласе пласира у зависности од расе корисника.

Након што су прошле године о томе извештавали амерички листови, телевизије и сајтови, у последње време се овим проблемом све чешће баве и редакције у Европи. Лондонски „Телеграф” је недавно оптужио америчког гиганта да захваљујући „расним филтерима” врши дискриминацију грађана афричког или латиноамеричког порекла, показујући им огласе који би се могли означити као увредљиви.

„Гугл” отворено каже да чита писма на „џи-мејлу” како би прилагодио рекламе потребама индивидуалних корисника. Ова пракса је добродошла маркетиншким стручњацима, јер поруке стижу само до света који би, због садржаја преписке, могао бити заинтересован за производе и услуге конкретних клијената. Ученицима који куцају „студирање” вероватно ће се појавити рекламе универзитета. Међутим, оваква политика пословања је често на мети критике како због кршења приватности сурфера тако и због других ствари.

Да би показали како етнички стереотипи изгледају на „џи-мејлу”, неки од стручњака за технологије, попут Американца Нејтана Њумена, и новинара који прате ИТ, као што је Британац Вилијард Фокстон, регистровали су налоге на „џи-мејлу” под другачијим именима или су поруке слали пријатељима различитог етничког порекла. Они су у и-мејловима писали о потпуно истим стварима, али су се у једном случају представљали под својим или неким англосаксонским именом, док су други пут бирали афроамеричка или латиноамеричка имена.

Кратко истраживање је показало да ако белац у предмету поруке напише „куповина аутомобила”, он ће од „Гугла” добити огласе за возила „Бе-Ем-Веа” или „Тојоте”. Међутим, ако је исти и-мејл послао неко ко се зове Малик Хаким, биће му понуђени огласи за половна кола, као и рекламе финансијских кућа које нуде „сумњиве” позајмице. Такође, Конор Ериксон је на помен речи образовање примао понуде универзитета, док је Дијего Гарсија засут огласима за вечерње курсеве и војне школе.

Калифорнијска компанија је демантовала критике, тврдећи да је истраживање обављено на нерепрезентативном узорку. Они одбацују оптужбе да маркетиншке поруке пласирају и на основу расне припадности, а не само на основу кључних речи у и-мејловима.

Директор компаније Ерик Шмит већ је на први помен ове теме казао да је важно остављати право име при регистрацији налога, јер ће „Гугл” тада знати коме да представи који оглас. То важи и за резултате претраге на најпознатијем претраживачу на светској мрежи.

– Можемо да имамо мало боље резултате претраживања ако знамо нешто о вама – објаснио је Шмит.

Међутим, многи активисти тврде да овај технолошки џин похрањује исувише података о личностима, почев од имена и адресе, преко занимања, хобија до свих других интересовања. Док је за једне ово прихватљива цена бесплатног и индивидуалном кориснику прилагођеног интернета, за друге је „пет до дванаест” да се стане на пут продаји и коришћењу личних података сурфера. Критичари тврде да је пропуштање и-мејлова кроз расни филтер увредљиво за кориснике „Гугла” из мањинских заједница у САД и Европи, јер компанија претпоставља да припадници извесних етничких група немају довољно новца или образовања.

----------------------------------------------

Невестама пилуле за мршављење

Маркетиншки лов на интернету је уигран посао. Ако корисница „џи-мејла” пише да је верена, ускоро ће почети да прима рекламе од компанија за производњу средстава за мршављење. Ако она ипак игнорише ове огласе, са десне стране монитора рачунара ће приметити нове маркетиншке понуде, овај пут за гардеробу за труднице. „Гугл” претпоставља да будуће младе желе да изгубе који килограм пред свадбу, а ако оне не покажу интересовање, алгоритам ће закључити да је вероватно реч о женама које су у другом стању.