Срби и Европа

Европљани данас, после пола века од потписивања споразума у Риму, могу да раде и живе по свом избору у границама ЕУ. Заједница се за то време увећавала и успела да својим грађанима обезбеди бољи живот у готово свим аспектима.

А шта Срби очекују од уласка у Европу? Ако је њих 70 одсто "за", према истраживању из прошле године, јасно је да очекују – добро. И још нешто – оволико слагање готово да није забележено ни о једном другом питању. Против интеграција је 12–13 одсто, али се оне сматрају неминовним. Оптимизам је заразан,  па и они који су свесни да неће бити добитници у интеграцијама надају се побољшању стања у земљи.

Према истраживању које је спровела Канцеларија за придруживање ЕУ републичке владе, грађани Србије очекују да им придруживање донесе право на рад, могућност студирања, право сталног боравка, коришћење здравствене заштите, право гласа..

Идеја  ЕУ још увек је једини значајан извор оптимизма у српском јавном мњењу, иако је снажан ентузијазам постепено замењен умеренијим ставовима, показује истраживање. Представа о ЕУ код 40 одсто наших грађана је позитивна, а негативна код 22 одсто. За српску популацију европска перспектива је боља будућност младих (50 одсто), могућност путовања (40 одсто) и запошљавање (38 одсто). Наши грађани мисле да ће придруживање донети слободно кретање и запошљавање. Млади се надају да ће моћи да искористе право на рад и боравак у земљама ЕУ, а учешће у политичком животу је ниско вредновано да ли  зато што  им је то удаљена и апстрактна могућност или што им због домаћег искуства политика није привлачна делатност. Занимљиво, млади имају и  страх од губљења индентитета, али то очигледно није пресудно.

Светлана Логар из Стратешког маркетинга, који је такође радио истраживања о нашем уласку у Европу, каже да има много противречности у ставовима грађана, јер у Србији се зна мало чињеница о уласку у ЕУ, a и странке много манипулишу овим питањем. "Већина грађана је за улазак у Европу, али не и за оно што од нас та Европа тражи да бисмо били њен члан, а то је изручење Ратка Младића и сарадња са Хашким трибуналом. На питање да ли је у интересу Србије да се Младић испоручи њих 38 одсто одговара потврдно", каже Логарова.

Др Тања Мишчевић, директорка Канцеларије за придруживање ЕУ, показује готово истоветне податке: "Изручење Младића и сарадња са Хашким трибуналом само су први услов за улазак у ЕУ. Али чак 57 одсто грађана се умерено или веома противи сарадњи са судом у Хагу".

Закључак Светлане Логар, заснован на серији истраживања је:  "Ми имамо амбивалентан став према Европи. Хтели бисмо у њу али када су прекинути преговори са ЕУ, ништа се није догодило, грађани нису одреаговали, као да их се то уопште не тиче."

Ипак, према последњим истраживањима за ЕУ је око 60 одсто грађана, што значи да би на референдуму, када би сада био расписан, око 85 одсто грађана гласало за.

Др Тања Мишчевић каже да је само половина од оних који желе у Европу спремна да се мења. "Само 35 одсто грађана је спремно да мења професију, да стално учи и да се усавршава. Ми нисмо спремни да живимо у складу са чињеницом  да посао није загарантован и да за њега морате да се борите."

Најотворенији за промене су млађа и средња генерација, високообразовани из урбаних средина, мушкарци више од жена.

"Било би добро када нам ЕУ сама по себи не би била циљ, него када би нам то биле унутрашње реформе које воде ка ЕУ. Јер, зашто и пре уласка у ЕУ не бисмо живели боље", каже директорка Канцеларије.

Чак  74 одсто грађана Србије није никада изашло из земље, а 26 одсто је путовало, али пре свега у Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину и у Грчку на море.

"Улазак у ЕУ се посматра као простор за бољи живот. Није тачно да ће то дочекати само млади, дочекаће и наши родитељи. Грађане треба упознати са свим користима од Споразум о стабилизацији и придруживању, од Болоњске декларације која ће омогућити конкурентност наших студената, треба им показати на добре примере Зрењанина и Инђије где се већ виде директне стране инвестиције. Зато интеграција мора да се нађе на првим странама новина", каже Тања Мишчевић.

Тренутно 42,6 одсто грађана Србије се осећају Европљанима, 37 одсто не, а петина је неодлучна.