Крива држава, а не банке

Непријатно су били изненађени клијенти банака који су претходних дана решили да подигну новац са штедње. Јер уместо десет одсто пореза, морали су да плате 15 одсто. За то је одговорна недавна промена прописа, а читаоци који су се јављали редакцији „Потрошача” негодовали су што се ова промена висине пореза обрачунава ретроактивно, односно и на штедњу од протекле године.

Шта се заправо догодило?

Од првог октобра порез на приход од капитала који смо обавезни да платимо држави повећан је са десет на петнаест одсто. Законом о порезу на доходак грађана регулисана је обавеза плаћања пореза на приход од штедње, стручно речено „пореза на приход од капитала”.Истина, овај порез се још плаћа само на девизну штедњу, мада је ранијих година било предлога из Министарства финансија да се уведе и плаћање пореза на динарску штедњу.

Са све већим одјеком финансијске кризе у Србији и празним државним буџетом, Влада Србије је донела пакет мера који треба делимично да допуни празан буџет, који је овог пута обухватио и штедише.

Како се штедни улози не сматрају социјалном категоријом, став је да они који штеде могу да поднесу и веће порезе.Промена пореске стопе на девизну штедњу ставила је како штедише, тако и банкаре у незавидну ситуацију.

Наиме, све штедише које су прошле године у току Недеље штедње орочили новац, очекивале су сходно потписаном уговору са банком и планом исплате депозита, исплату депозита умањеног за 10 одсто пореза. Међутим, уследило је непријатно изненађење.

Како је промена пореске стопе ступила на снагу првог октобра, сви они којима су истекли орочени депозити почев од тог датума су при подизању депозита у банци били непријатно изненађени чињеницом да су им банкарски службеници исплатили мању суму новца од уговорене.

Овог пута је држава, чини се, неправедно завукла руке у наше новчанике, јер нећемо остварити приход који смо планирали да остваримо штедњом .

Иако је све што нам се сервира у последње време и више него горко, одустајање од штедње није решење јер у том случају нећемо остварити никакав приход од камате, а ризик чувања новца код куће је превисок.

Такође, без обзира на државне намете, каматне стопе које нам банке нуде су и даље у Србији највише у Европи.

А већ традиционално октобар је месец када се највише прича о штедњи.Наравно, Недеља штедње само што није и сви са нестрпљењем чекамо да видимо хоће ли банкари и ове године послушати Народну банку Србије или ће нас обрадовати вишим каматним стопама.Више каматне стопе биле би добродошле, ако ни због чега другог, онда макар због повећаног пореза који морамо платити држави на девизну штедњу.

 ----------------------------------------------------------------------

Порези нижи него пре кризе

Све до 2009. године, штедише су плаћале порез на девизну штедњу у износу од 20 одсто од оствареног прихода. Почетком светске кризе, у октобру 2008. године дошло је до масовног повлачења штедње из банака, што је Владу Србије мотивисало да 2009.године укине плаћање пореза на девизну штедњу, како би се штедише стимулисале да новац врате у банке уместо да га чувају кући у сламарицама.

И пре ове мере, ставови јавности су били да је порез од 20 одсто превисок, што је унапред поставило очекивања да ће у 2010. години порез бити нижи од 20 одсто.