Закон о проблематичним банкама - изнуђена последице

Законом о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака ублажава се огромна штета настала у највећем финансијском скандалу какав је Агробанка и спречава ширење на остатак банкарског система, рекао је јуче Млађан Динкић, министар финансија и привреде посланицима у Скупштини Србије препоручујући им да га подрже. Посланици владајуће коалиције подржаће закон, а опозиција је убеђена да ће он „пасти на Уставном суду”, те да његово доношење води ка правној несигурности.

Представљајући предлог закона, Динкић је казао да то није обичан закон, већ „изнуђена последица рада државних органа у претходном периоду, пре свега Народне банке Србије и Министарства финансија, који су потрошили 600 милиона евра пореских обвезника ни за шта”.

Динкић је изложио „хронологију пропасти Агробанке” и навео да је Нова Агробанка сваког дана губила два милиона евра (има 80 одсто ненаплативих кредита), те да је у истој ситуацији и Развојна банка Војводине (75 одсто ненаплативих кредита), „добро је што ове две банке нису системске”.

Министар Динкић је казао да је усвајање закона планирано за сутра, а већ у суботу би влада потврдила уговор о преносу 250 милиона евра осигураних депозита и више од 150 милиона неосигураних из Нове Агробанке у Поштанску штедионицу, „којој ће комплетан биланс бити обезбеђен и која са лакоћом може да изнесе ову трансакцију”. Он је истакао да ово решење није предложено, пре него што су обављене консултације са стручњацима, руководством НБС-а и ММФ-ом.

Динкић је навео и да је војвођанска влада тражила сагласност за докапитализацију Развојне банке Војводине у износу од 150 милиона евра, истакавши да је то могуће, али да није добро решење због чега им је предложио да промене мишљење. Први учесник у дебати Олгица Батић (ДХСС) оптужила је Динкића да овим законом хоће себи да обезбеди шест пута већа овлашћења од оних које има НБС и да уноси непотребан немир у банкарски сектор и ствара неповерење у НБС. Батићева тврди да ће убудуће „Динкић преузимати оне банке које буде хтео и да гаси оне које хоће”. Она је питала Динкића што није спасао четири наше банке и што је „учествовао у уништењу Националне штедионице и шта је са кипарским парама”. Динкић јој је одговорио да није пажљиво читала закон, да јесте видела би да ништа не може да се уради без сагласности НБС, а „нисмо спасили четири банке зато што је то коштало четири милијарде долара или 30 одсто БДП-а. Национална штедионица није уништена већ продата по три пута већој цени”.

Золтан Пек (СВМ) казао је да се овим законом „даје могућност да једна стабилна банка преузме имовину нестабилне, при том, ми мислимо да је закон неуставан, јер се њиме суспендује неколико закона”.

И Зорана Остојића (ЛДП) занима шта ће рећи Уставни суд, а ЛДП неће закон подржати зато јер „води правној несигурности приватног капитала и бекству страног капитала”. Остојића је интересовало шта ће бити са капиталом страних улагача у Агробанци, а „међу њима нису само Словенци, већ и неки из ЕУ, као на пример Швеђанин Карл Билт”. Остојић сматра да је боље решење био стечај. Динкић је одговорио да стечај није примењен, јер би онда пропало 110 милиона евра неосигураних депозита, а ту је новац фирми, али и општина и градова, попут града Београда, Суботице... Што се тиче страних акционара, Динкић је рекао да и они сносе одговорност, „да ли су Словенци и Карл Билт можда били сигурни зато што је члан Управног одбора банке био пријатељ бившег премијера, ја то не знам, али и они сносе одговорност”.

За Владимира Илића (УРС) овај закон значи „повратак поверења улагача у банке, а спречиће ризик од ланчане реакције у банкарском систему која је добро позната у целом свету”. Илић је рекао и да парламент мора да захтева одговорност оних који су ове банке довели у овакву ситуацију.

Дејан Михајлов (ДСС) сматра да се законом угрожава систем, јер „суспендује четири закона”. Михајлов је казао и да је „ово лоше решење, он може да буде бомба за наш правни систем, прави се један мутант који, ако настави да егзистира, оставља могућност за злоупотребе, а влади се дају превелика овлашћења за неко будуће преузимање банака”.
 

У уторак стечај Нове Агробанке

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је јуче да ће у уторак бити покренут стечај над Новом Агробанком, након што се обави пренос депозита грађана и привреде те банке у Поштанску штедионицу.
Динкић је новинарима у парламенту рекао да ће тако сви ненаплативи кредити, а то је чак 80 одсто од укупног портфолија Нове Агробанке ићи у регуларну стечајну процедуру, преноси Танјуг.

Посланици каснили, Вучић се извинио

Нови скупштински сазив показао је јуче стару бољку од које су патили сви претходни – недостатак кворума. Иако садашња владајућа коалиција има комотну већину, ипак, седница је почела са закашњењем од два сата, јер у сали није било 126 посланика владајуће коалиције, како би парламент могао да почне нову седницу. Кад је седница, коначно, почела, око подне, Верољуб Арсић, шеф посланичке групе СНС-а, извинио се „грађанима, представницима владе и посланицима који су дошли на време”. Он је пренео и извињење Александра Вучића „као председника највеће странке владајуће коалиције”.

Када је конституисан овај скупштински сазив привремени шеф посланичке групе СНС-а до преласка у владу био је Александар Вучић, који је увео правила за све своје посланике, а међу тим правилима је био долазак на време, седење у сали, читање закона и учешће у дискусији...