Робне куће на чекању

Српски премијер Војислав Коштуница примио је првог марта ове године представнике акционара и штрајкача глађу компаније Робних кућа "Београд". Тада им је обећао да ће њихови захтеви бити испуњени па је штрајк – који је претио да се претвори у трагедију – престао. Данас, месец дана после састанка у Влади Србије, протест акционара РКБ улази у шездесет први дан. Решење кризе се не назире. Упркос премијеровом обећању, радници су остали кратких рукава, а до сада је од њихових захтева испуњен само један и то делимично.

Захтев за смену Мирка Боровчанина, стечајног повереника, и "свих његових људи у РКБ" испуњен је делимично – смењен је Боровчанин. Ипак, на његово место постављен је човек који међу радницима РКБ важи за "десну руку смењеног стечајног повереника" – Бранимир Каран, доскора Боровчанинов помоћник за комерцијалу.

Обећања о реорганизацији, како би се РКБ продале по тржишној вредности и тврдње да ће бити проверени поступци свих стечајних управника, нису остварена.

– Коштуница је на састанку у влади рекао да се обратимо лично њему уколико дешавања у вези са РКБ не крену договореним током. Данас не можемо да дођемо до њега како бисмо му рекли да ништа од договореног није испоштовано. Ометања која долазе од људи из Агенције за приватизацију нису престала. Тражили смо и оставку Дејана Јокића, јер је од представника синдиката РКБ покушао да изнуди подршку за хитну продају компаније из стечаја у преломним тренуцима, пре него што нас је Коштуница примио – објаснила је Божана Трифуновић, председник Удружења поверилаца и акционара компаније РКБ.

Представници власти су обећали ревизију стечаја, утврђивање одговорности досадашњих стечајних управника и смену целокупне "стечајне гарнитуре" РКБ са Мирком Боровчанином и Драгијем Стевановићем на челу.

– Лоповлука је било небројено у Робним кућама. Продато одмаралиште у Грацу, на хрватској обали Јадрана, има 2.850 квадратних метара. Постоји уговор којим је купац одмаралишта исплатио компанији новац за 850 квадрата. Две хиљаде квадрата и новац од продаје се нигде не помињу. Такође, робна кућа у Бијелом Пољу постала је власништво тамошњег бизнисмена на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи којим је нови власник исплатио заостале плате радницима и уложио у реновирање. Мирко Боровчанин и Наталија Пејић Кордић морали су одобрити и знати за овај уговор којим је велика робна кућа, практично, продата за исплату заосталих зарада запосленима и обнављање објекта – каже Трифуновићева.

Она за посебно занимљив истиче податак да јој је Стево Ђурановић, заменик председника Трговинског суда, на питање да ли у овој установи раде на случају РКБ, одговорио да "још нису добили знак из владе". Влада и судство су, у сваком демократском друштву, независни делови власти, па остаје нејасно на чији "миг" чекају у Трговинском суду како би се бавили својим послом.

Бранимир Каран, новопостављени повереник стечајног управника Агенције за приватизацију, према речима представника синдиката, гори је него што је био Боровчанин. О реорганизацији, за сада, нема ни говора, а незванично сазнајемо да ће сви радници који сада раде а до пензије имају мање од две године бити "предати" Националној служби за запошљавање.