Синтеза маште

Специјално за "Политику"
Беч, марта – Када се каже италијански дизајн човеку пре свега падају напамет колекције модних кућа Армани, Версаче, Долче и Габана или луксузни аутомобили попут "ферарија" и "ламборџинија". Ту су, наравно, и "венецијанска огледала", предмети од мурано стакла, разноврсни кућни апарати или намештај.

Чињеница је да италијански дизајн већ пола века ужива посебну репутацију због своје несвакидашње, увек препознатљиве синтезе маште и прецизног планирања. Због тога су за изложбу "Италијански дизајн 1945-2000" у бечком Hofmobiliendepot-у, изабрани експонати који су Италији са правом донели епитет "краљице дизајна". За селекцију су се постарали чланови управног одбора миланског Тријенала, председник италијанског Удружења за индустријски дизајн (АДИ) Карло Форколини и кустос Hofmobiliendepot музеја Изебил Барта. Из сталне поставке Тријенала издвојено је тачно сто објекта посебних по технолошким иновацијама, избору материјала, оригиналности или утицају који су извршили на трендове у интернационалном дизајну. 

Експонати су изложени по хронолошком реду и подељени у пет већих секција које одговарају аналогним макро фазама италијанске савремене историје: Ратне године и новоизградња (1945-1960), Привредни бум и потрошачки фетиш (1960-1970), Социјални немири и пробојна интернационално тржиште (1970-1980), Хедонизам и постмодерна (1980-1990) и Мукотрпно трагање за новим идентитетом (1990-2000).

Развој савременог италијанског дизајна прати јако интересантну путању. Његовим стварним почецима сматрају се прве кризне године иза Другог светског рата из ког је Италија, после читавих двадесет година фашистичке владавине, изашла као поражена нација. Упркос многобројним потешкоћама, Италија се са великим ентузијазмом хвата укоштац са изазовима реизградње. Већ крајем 1940-их долази до процеса масовне моторизације покренуте јаком маркетиншком стратегијом нових линија скутера "веспа" и "ламбрета". Творцу веспе Корадину Д’ Асканију полази за руком да створи једноставно возило које красе практичност и економичност, али и елеганција. Отприлике истовремено, Марчело Ницоли и Ђузепе Бекио креирају за фирму Оливети писаћу машину "лексикон 80". Ова два продукта која су оригинално била намењена домаћем неочекивано изазивају сензацију и на међународном тржишту.

Раних 50-их ера модерног дизајна захвата и индустрију намештаја и кућних апарата. Неколико већих фирми отворених за експерименте и иновацију – Алези, Арфлекс и Азукена – тесно сарађују са неким од највећих имена из поља архитектуре и дизајна: Албинијем, Гарделом и браћом Кастелионе. Милански Тријенале организује прву конференцију о индустријском дизајну 1954, а две године касније у Милану се оснива АДИ – Асоцијација за индустријски дизајн. Ово је значајан моменат за модерни дизајн који тријумфује над традиционалним стиловима.

Раних 60-их, због изненадног економског бума, италијански домови, ретко опремљени санитаријама, пуне се телевизијским пријемницима, кућним апаратима и модерним намештајем, а животни стандард се рапидно модернизује. Уводе се нови материјали: најлон, уретин и разне врсте пластике. На изложби "Нови домаћи пејсаж" у њујоршкој МоМи 1972. италијански дизајн је показан у свој својој разноврсности. Намештај, технологија, техничка остварења, аутомобили, чак и политички леци, запањују свет својом невероватном оригиналношћу и динамичношћу. Италијански дизајн започиње сопствени процес "пуштања корена" и етаблирања на интернационалном тржишту.

Током 80-их покрет постмодерне ствара спону између архитектуре и дизајна. Објекти постају емотивни део комуникативне уметности, губећи на практичности, али постајући део уметничког перформанса. То је, такође, доба у које Алдо Роси дизајнира мини архитектуру за дом, као на пример еспресо машину и сервис за кафу.

У италијанском дизајну се почетком 90-их прихвата нови облик једноставности који иде мимо постмодернизма, спајајући сећања са будућношћу. Дизајнери постају свесни еколошких изазова: њихова нова оријентација су рециклажа и коришћење природних материјала. Изложба у Hofmobiliendepot-ѕ траје до 25. априла.