На Месец, по енергенте

Космички програм НР Кине је довољно брзо напредовао да се први кинески астронаут може очекивати на Месецу кроз петнаест година, најавила је владина Комисија за науку, технологију и индустрију народне одбране у документу о најновијим досадашњим и предстојећим васионским истраживањима. Хуанг Чунпинг, водећи научник у овој области, потврдио је новинарима да је искрцавање Кинеза на Месец циљ који се "сигурно може остварити кроз петнаест година".

Овај истраживачки програм, који је добио назив "Чанге" – по вили са Месеца из кинеских легенди – и у који је укључено десет хиљада људи из војног и цивилног сектора, превасходно научника, инжењера и техничара, има три фазе. Прву фазу чини само лансирање вештачког сателита у Месечеву орбиту. Кружећи по њој, сателит би обезбедио прецизне снимке Месеца у три димензије и податке о микроталасима и дебљини Месечеве коре. У другој фази, која би почела 2012. године, моторизовани роботи би сакупљали узорке са Месечевог тла. У трећој фази, после 2017, сателит би се вратио на Земљу са узорцима, а истовремено би се интензивирале припреме за слање човека на Месец.

У тој фази, процењују стручњаци, кинески космички програм ће се знатно приближити космичким програмима Америке и Русије. Кина се двема космичким велесилама досад приближила у неколико наврата. Године 2003. и 2005. послала је у Земљину орбиту сателите са људском посадом. Американци имају астронауте, Руси космонауте, а Кинези таиконауте. Прошле године је усавршила ракетну технологију и сада спрема нову генерацију пројектила "дуги марш" повећане носивости – са садашњих девет – на 25 тона. (Ракете "дуги марш" Кина, иначе, продаје страним земљама за лансирање комерцијалних, превасходно метеоролошких, сателита).

Рудник као Кина

За идућу годину је предвиђено још једно лансирање сателита са људском посадом, али и са првом "шетњом" таиконаута по космосу, ван капсуле. У међувремену је Кина свом програму дала и међународну димензију: успоставила је сарадњу са Русијом (ради слања заједничке ракете на Марс) и са Европском унијом (на пројекту "Галилеј"). Са Американцима сличне сарадње нема, јер САД не желе да Кини пренесу технологију која се може користити и у војне сврхе.

У кинеској јавности се с разлогом постављају питања: зашто Кина има овако амбициозан космички програм, за који се верује да кошта две милијарде долара годишње, и зашто тако жури ка Месецу, кад и код куће, на Земљи, још има тако много нерешених проблема?

Одговоре на та питања дао је недавно, у чланку у листу "Женмин жибао", научник Оујанг Цијуан, руководилац програма за истраживање Месеца и водећи космонаутичар. Из његовог објашњења произлази да Кинези стреме ка Месецу да би – што боље живели на Земљи.

Истраживање Месеца омогућава свестрани успон науке и технологије и од огромног је значаја за подизање међународног угледа Кине, каже овај научник. Али, постоје, мимо политичких и геостратешких, и јаки дугорочни економски разлози за остварење тог пројекта. "Минерални депозити, извори енергије и Месечева средина представљају кључну сферу за цело човечанство и Кина ће, ако не уђе у ту сферу, изгубити право да о њој и говори", истиче професор Оујанг.

Област на Месецу под базалтом (вулканским стенама са ретким минералима) велика је по пространству као копнена територија Кине, процењује овај научник. У изобиљу има уранијума, фосфора, поташе, односно калијума, и других алкалних метала. Месец је неисцрпни рудник ретких минерала.

Колико енергије за Кину

Али оно по чему би Месец могао бити још значајнији за могуће побољшање живота на Земљи јесте његова акумулирана енергија. Месец је јединствено, пребогато и неисцрпно извориште Сунчеве енергије, истиче овај кинески научник. Радијациона моћ Сунчеве светлости, која стиже на Месец, могла би да генерише дванаест билиона киловата електричне енергије годишње. То би људима на Земљи, кад се једном исцрпу резерве нафте и гаса, обезбедило егзистенцију и даљи напредак у наредних 10.000 година. А сачувало би их од ратова за енергенте.

Уз то, Месечево тле садржи изотопски елемент хелијум-3, који представља чисто, јефтино и врло ефикасно фузионо гориво за производњу електричне енергије. Три тоне хелијума-3, према прорачуну професора Оујанга, довољне су да подмире садашње потребе Кине за енергијом у току целе једне године.

Наравно, оваква предвиђања побуђују у јавности посебну пажњу. Познато је да се Кина, због своје високе привредне динамике, налази у потрази за енергентима широм планете – од Латинске Америке и Африке до Саудијске Арабије, Ирана, Русије и Казахстана – и да је постала други светски увозник нафте, после Америке.

Кинески научници су наслутили још једну корист од Месеца. Ако би се на њему изградили посматрачки центри са јаким телескопима усмереним према Земљи, људи би се лакше спасавали од тешких елементарних несрећа и лакше би чували животну средину. Кад помињу ову корист, научници су, наравно, свесни да се такви посматрачки центри могу користити и у војне сврхе. Импликација је дискретна: боље је да и Кина буде у друштву сила које могу да надгледају друге, а не само међу онима које надгледају други.