Вучковић и Ћирић потпредседници ДС

Наташа Вучковић и Горан Ћирић биће потпредседници Демократске странке, део је договора Бориса Тадића и Драгана Ђиласа по коме Тадић одустаје од кандидатуре и подржава градоначелника Београда у трци за председника Демократске странке.

Вучковић и Ћирић су били на Тадићевој листи кандидата за потпредседнике. Уз њих потпредседници ће бити и Бојан Пајтић, Милан Марковић, Весна Мартиновић и Дејан Николић, који су се налазили на Ђиласовој листи.

Договорено је да Драгољуб Мићуновић и даље буде председник Политичког савета ДС.

Тадић и Ђилас су у последњих неколико дана три пута разговарали. Усаглашено је и да се образује тело које ће бити нека врста унутрашње контроле чланова и функционера странке. То јесте нека врста етичког одбора у коме би били угледни чланови ДС „који немају амбицију да буду функционери“. Тадић се на сусрету са новинарима у среду вајкао да у странци није постојао механизам како да се утврди одговорност, на пример, за аферу „Бодрум“ или за проверу оптужби изречених у јавности на рачун неког од функционера и чланова ДС. Тада је и рекао да је неопходно стварање таквог тела и да ће његово оснивање бити део договора са Ђиласом.

Председништво странке ће свакако бити значајно проширено. Предвиђено је да сваки од 29 округа колико их је у Србији има свог човека у Председништву. Међутим, највероватније ће број представника са Космета бити смањен. Јужна покрајина је подељена на пет округа, али ће она у Председништву ДС имати највероватније два представника.

Представници округа ће бити непосредно бирани на скупштинама округа, „како би се избегла лобирања и садашња пракса да о представнику Јабланичког округа одлучују људи из Севернобанатског округа“, објашњава извор „Политике“ из ДС. 

У изборним штабовима Тадића и Ђиласа су и даље уверени у победу свог кандидата. „Тадићевци“ рачунају на победу 56 према 44, „ђиласовци“ на победу 60 према 40.

 Ове прогнозе заснивају се на квотама за број делегата које на изборну скупштину шаљу општински одбори. До квота се дошло компликованим рачуном где су вредновани успеси на локалним, републичким и председничким изборима, али и број чланова који је уплатио чланарине. Овај последњи критеријум је био најпроблематичнији јер су последњих дана у централу странке стизали извештаји да је по неколико стотина чланова из појединих места уплатило чланарине.