Србија не сме више да одлаже реформе

Савет страних инвеститора у Србији недавно је представио своју десету „белу књигу”. У њој су, по обичају, оцене биланса и услова пословања привреде у години на измаку, са препорукама мера Влади Србије које би требало да предузме како би се унапредила инвестициона и пословна клима. И у овогодишњем издању су поновљене неке од препорука из претходних „белих књига”.

„Из простог разлога што те препоруке нису уважене или су прихваћене у мери која није довољна да озбиљније промени стање у тим областима у протеклих неколико година.”

Др Михајло Црнобрња је уредио последња четири издања овог драгоценог регистратора спровођења економских реформи у нашој земљи од 2002. У разговору за „Политику” указује да су неопходне промене до сада половично спроведене. Напредак у њиховом спровођењу једнак је учинку српске транзиције – упола је, такође, мањи од потреба и очекивања.

Србија одавно нема времена да одлаже оно што се у економији већ морало предузети. Судећи по до сада исказаној вољи, наш саговорник је склон да поверује да оно што се мора урадити данас, Дачићев кабинет неће остављати за сутра, некој новој влади. Таква су очекивања и око 130 страних инвеститора у нашој земљи.

– Неопходне промене, колико год биле непријатне, од ове владе очекујем у првој и другој години њеног мандата – каже Црнобрња.

– У трећој и четвртој, ако толико остану на власти, мало је вероватно – сматра Црнобрња.

– Своје право да се надам заснивам на до сада испољеној спремности да се сузбије висока корупција, на коју годинама указују и страни инвеститори. Али, није добро што ту битку води један човек, уместо надлежних државних институција. Верујем, такође, да постоји воља да се унапређују услови пословања. О томе говори чињеница да је коначно укинуто 140 парафискалних дажбина. Стекао се утисак да су се три кључне странке у влади заиста договориле да крену храбро и одлучно. Ипак, остаје да се види да ли ће учињено бити довољно да се оствари неопходан економски раст.

Досадашње владе од „српске октобарске револуције” наовамо не само да нису учиниле оно што је требало, него није урађено ни оно што се могло, сматра наш саговорник. Главни узрок спорог унапређивања појединих области види у недостатку политичке воље „јер су наше досадашње владе биле хетерогене коалиције, са различитим интересима. А требало је само преузети и применити постојеће прописе и институционална решења потврђена у многим земљама у транзицији”.

Рангирајући области по степену учињеног напретка, Црнобрња на прво место ставља банкарски сектор, као највише реформисан, затим подстицање инвеститора у индустријским и бесцаринским зонама, као што су Инђија, Свилајнац и Вршац. Било је резултата и у поједностављењу започињања пословања, модернизацији пореског система, спровођењу „гиљотине прописа”, заштити интелектуалне својине и унапређењу електронске трговине. Најмање је учињену на смањивању броја административних процедура и у области радног законодавства

Да није учињено довољно потврђује и „Извештају о условима пословања за 2012. годину” Светске банке. Међу 183 рангиране земље, Србија је заузела 92. место, што представља пад у односу на 88. место из извештаја за претходну годину. Македонија је на 22, Словенија – 37, Црна Гора – 56, Бугарска – 59, Румунија – 72, Хрватска – 80, Албанија – 82. и Босна и Херцеговина – 125. месту.

Спор напредак у подизању конкурентности услова пословања у првој деценији овог века Србија је скупо платила. Пре свега губитком око милион радних места и стопом незапослености која премашује 25 одсто.

– Висока незапосленост је наш највећи друштвени проблем, али и велике разлике у развијености региона, као и заостајање у мењању неповољне привредне структуре – указује Црнобрња. Споро стварамо извозну привреду па дефицит у трговини са светом постаје све теже подношљив.

Уредника „беле књиге” страних инвеститора нарочито брине застрашујући податак да је по броју стручњака који одлазе у свет Србија у врху те неславне листе земаља. Према оцени Светског економског форума, по одливу мозгова заузимамо 136. место од 139 земаља света. У рангу смо са Свазилендом, Лесотом и Киргизијом.

Светској економској кризи се не наслућује почетак краја. Који су приоритети деловања садашње владе?

– Сложио бих се са Полом Кругманом да је излаз из кризе за Србију, као и ЕУ, подстицање потрошње. Али, рационалне и инвестиционе потрошње, што би покренуло замајац новог запошљавања. Савет страних инвеститора се залаже за опште подстицање инвестирања, а не само страних директних инвестиција. Србија не може да заснива економски раст само на страним улагањима и кредитима. Дугорочан одрживи раст може се заснивати пре свега на домаћој штедњи, домаћим инвестицијама и коришћењу расположивог знања.

Зато наш саговорник „потписује” изјаву Ћел-Мортен Јонсена, бившег председника Савета страних инвеститора у Србији, који је у разговору за наш листи изјавио: „Погрешно је чекати да се огроман новац слије у земљу да би се обезбедио раст. Таквом тврдњом само се прикрива недостатак способности или воље да се створе услови за здраво пословање. Уместо што се очекује да однекуд стигну неке огромне паре, треба мотивисати овдашње људе да потврде неоспорну способност и креативност.”