Подршка из уводника

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Објективност као правило професије, не подразумева и неутралност: амерички листови се, по дугој традицији, уочи изборног дана изјашњавају за једног или другог председничког кандидата. Тај став потом образлажу у такозваним „ендорсмент” („одобрење”) редакцијским уводницима, износећи аргументе чија је сврха да бирачима помогну да се „обавештено” изјасне.

Пре четири године и такозвани „национални” и локални дневници су у великој већини били за Барака Обаму, као нову политичку звезду и весника великих политичких промена. Овога пута ентузијазма таквог нивоа нема – али већина ипак оцењује да је кандидат Демократске партије бољи избор  од републиканског изазивача. До јуче, 24 редакција је било за Обаму, а 19 за Мита Ромнија.

Од пет најтиражнијих листова, прва два – „Волстрит џорнал” и „Ју Ес тудеј” не објављују ову врсту уводника, мада је највећи пословни дневник света сасвим приметно наклоњен конзервативцима.

Следећа три – „Њујорк тајмс”, „Лос Анђелес тајмс” и „Вашингтон пост” – редом су, као и пре четири године, за Обаму.

По „Њујорк тајмсу”, избор је јасан, с обзиром на контекст овогодишњег изјашњавања за лидера нације:„Економија се споро оправља од урушавања из 2008, а земља би могла да уђе у нову рецесију ако се поведе погрешна политика. САД су ангажоване у нестабилним регионима који би лако могли да експлодирају у велике катастрофе. Идеолошки напад са деснице почео је да подрива виталну реформу здравственог осигурања озакоњену 2010.”.„Тајмс” затим износи зашто је за Обаму: „Председник Обама је показао чврсту посвећеност ангажовању владе у поспешивању раста. Формирао је смислене буџетске мере које нису намењене заштити моћних и биле су усмере одржању мреже социјалне безбедности за немоћне. Обамина постигнућа су инпресивна упкос неумољивом зиду одбијања којег су, да би га зауставили, у Конгресу подигли републиканци, ризикујући да притом нацију гурну у депресију, узимајући кредитни рејтинг за таоца и спутавајући економски опоравак”.

Против Ромнија ова редакција са репутацијом либералне, изнела је следеће аргументе:„Бивши гувернер Масачусетса, стигао је довде примењујући лукавство које му омогућава да говори све оно што по њему публика жели да чује. Он је међутим себе привезао за ултраконзервативне снаге које контролишу републиканску партију и пригрлио њихову политику...”.

Председник Барак Обама је је „боље позициониран” од Мита Ромнија „да води земљу у следеће четири године и има веће шансе да стабилизује њене финансије” и по оцене уређивачког колегијума „Вашингтон поста”, иако он констатује да је у много чему разочарао.„Обама је посвећен једином приступу који може да успе: уравнотежењу социјалне политике са повећањем прихода. Будућност са Ромнијем подразумева и све веће преливање националног богатства у руке најбогатије мањине, у време када неједнакост увелико расте...„

Према студији Универзитета „Џорџ Вашингтон”, редакцијски уводници ове врсте, који су уједно и препорука читаоцима за кога да гласају, немају велики утицај на опредељење у финишу изборне кампање већ опредељених бирача, између осталог и зато што у ери интернета новине више не утичу на формирање јавног мњења као некад. Али у председничкој трци која је тесна и неизвесна као што је ова, свака подршка је добродошла.

У овом контексту, занимљиви су и нека редакцијска опредељења на локалном нивоу. Дневник „Солт Лејк трибјун”, , изјаснио се за Обаму, иако излази у престоници државе Јута, чијих су две трећине од 2,8 милиона становника мормони, дакле исте вере као и Мит Ромни.

Ромни није добио ни подршку „Орландо сентинела” са у овом изборима кључног изборног бојишта, Флориде, где је према најновијим сондажама бирачког расположења у благој предности над Обамом. Али зато му је свакако добродошла подршка „Демоин регистра”, највећих новина у другој такође за изборни исход кључној држави Ајови – где су бирачи нешто наклоњенији његовом противнику.