Шангајци с Вождовца

И за чувену Шангајску листу важи давнашње такмичарско правило: Лакше је ући него остати! Београдски универзитет је, као што знате, 15. августа увршћен међу 500 одабраних из целог света.

Сада се сви одреда хвале највећим продором српске науке – мањина с разлогом, већина без њега – и не покушавајући да одмере и оцене колико је ко томе допринео: истраживачи, лабораторије, институти и факултети. Испоставиће се, напослетку, да је сваки појединац који испред свог имена и презимена исписује магистар, доктор, професор или академик подједнако заслужан, иако је претежни део научног братства (и сестринства) најстарије високошколске установе у нас протеклих неколико година громогласно ћутао, а знатно мањи се, чак, опирао таквом разврставању.

Српски списатељ Владан Десница у роману „Прољећа Ивана Галеба” поодавно нас је опоменуо: „Благодат заборава и окрутност памћења леже ван наше власти”. Да ли је то својеврсни хир људске еволуције, који ни најученији до сада нису одгонетнули?

Наставници и сарадници Лабораторије за електронско пословање Факултета организационих наука у Београду, смештеног на Вождовцу, у минулих девет месеци објавили су више од 40 радова, од којих 15 у часописима најцењеније Томсон Ројтерсове листе (Индекс научних цитата или скраћено SCI). Трећину у две категорије с највећим угледом (и оценом) – М21 и М22! Још неколико их је у првопоменутој прихваћено, очекује се да се појаве до краја године.

„Међународној научној јавности предочили смо својерезултате у примени Интернет и мобилних технологија у пословању, науци и образовању”, наглашава проф. др Маријана Деспотовић-Зракић. Посебно се издвајају остварења из „рачунарства у обласцима” (CloudComputing), у којима су описани обрасци и решења за подршку пословању, истраживању и образовању. Из тог подухвата проистекла је научна монографија на енглеском (Highperformanceandcloudcomputinginscienceandeducation), којом се с разлогом диче.

Мултидисциплинарни приступ и сарадња с Институтом за физику у Земуну уродили су низом научних сазнања у коришћењу рачунарске технике у биофизици и физици чврстог стања, у чему је др Бранислав Јованић, научни саветник и руководилац Лабораторије за мултидисциплинарна истраживања, одиграо незаобилазну улогу. Будите, међутим, приправни на нова угодна изненађења.

Лабораторија за електронско пословање, коју је деведесетих основао проф. др Божидар Раденковић (54), има деветоро наставника и сарадника. Проф. др Маријана Деспотовић-Зракић (35), која руководи пројектом из основних истраживања, под називом „Примена рачунарске технике у експерименталној физици чврстог стања”, у овој години публиковала је десет радова у часописима са SCI листе, доцент др Зорица Богдановић (33) девет, доцент др Душан Бараћ (29) седам, сарадница у настави Александра Лабус (28) три и асистент Александар Милић (30) два.

„Младе сараднике и студенте већ годинама укључујемо у своја истраживања, тако су Марко Вулић (27), на докторским, и Константин Симић (27), на мастер студијама, потписници по два, а Јована Дадић (23) једног рада у часопису са SCI листе”, додаје проф др Маријана Деспотовић-Зракић.

Иако на почетку мукотрпног научничког пута, по броју објављених радова ови млади истраживачи испунили су услов за избор у звање редовног професора! Да ли је тиме бачена рукавица изазова осталим лабораторијама, институтима и факултетима?

„Једино мерило узето у обзир приликом увршћавања Београдског универзитета на Шангајску листу било је број објављених радова у часописима с престижног Индекса научних цитата”, објашњава проф. др Божидар Раденковић. „Око 8.000 наставника и сарадника и 1.700 високошколаца на докторским студијама у 2011. објавило је 2.157 радова или 0,22 по аутору!”

Лабораторија за електронско пословање била је, у просеку, десетоструко плодотворнија: само Маријана Деспотовић-Зракић и Зорица Богдановић имају 50 пута више у поређењу са универзитетским просеком! А најмлађа сарадница, Јована Дадић, још на основним студијама, петоструко га премашује.

Поменутих деветоро истраживача, дакле, допринело је као просечан факултет или институт са око 100 истраживача! И то потврђују налази студије Европске комисије (SerbiaICTRTDTechnologicalAudit), по којој је Лабораторија за електронско пословање препозната као овдашњи центар изврсности у информатичко-комуникационим технологијама.

„Настављамо да негујемо научну изврсност и мултидисциплинарност, сарађујући с многим научноистраживачким установама. Претходних година у Србији нико није начинио толики научноистраживачки продор у информатичко-комуникационим технологијама и електронском пословању. Није нескромно рећи да је то реткост и у свету”, закључује др Зорица Богдановић.