Живећемо у Млекомеди

Будите на опрезу: на помолу је преотимање Сунца, иако то не можемо спречити, чак и да нас је кудикамо више од шест и по милијарди. Уосталом, космичке крађе и прекрађе нису ретка појава.

Суседна галаксија Андромеда вуче нашу звезду на своју страну, и она ће се у далекој будућности наћи на сасвим другом месту. Уколико вас тада неко буде упитао у којој галаксији живите – уз претпоставку да човечанство опстане – слободно му можете рећи у – Млекомеди.

Нисмо се шалили; отприлике за пет милијарди година спојиће се Млечни пут и Андромеда, јер се узајамно незадрживо привлаче јурећи у "вечити загрљај" брзином од 120 километара у секунди. Шта ћете, ни галаксије нису у стању да одоле једна другој, нарочито када их на то приморава гравитација. Сада су раздвојене две милијарде и 200 милиона светлосних година. (Светлосна година је растојање које светлост превали за 365 дана јурећи 300.000 километара у секунди.)

А у којем кутку ћемо се ми налазити, ако уопште тада буде људи? Тешко је рећи где ће се свако од вас задесити за пет, а камоли за пет милијарди година. Али астрономи то, изгледа, знају: када Сунце (може се казати и Земља) удвоструче досадашње трајање, у целости или деловима обитаваће у Млекомеди.

Једног веома далеког дана наш забачени кутак свемира биће поприште једног од највећих небеских догађаја. За две милијарде година Млечни пут и Андромеда, наша суседна галаксија, почеће да се спајају у лоптасту мегагалаксију. Изгубиће своје лепе кракове (спирале) и заоблиће се у ново дивовско "звездано острво" у свеколиком бескрају.

Космичка сеоба

Иако је мало вероватно да ће то космичко уједињење пореметити земаљски живот (а износе се и супротна гледишта), џиновско сједињење изместиће Сунчев систем и заувек променити изглед ноћног неба. За дотично збивање астрономи знају већ деценијама, јер две галаксије незаустављиво хрле једна према другој у сусрет.

Нико до скора није ни покушао да дочара шта ће се догодити са Сунчевом породицом кад тамна материја Андромединих звезда почне да тутњи око нас брзином од неколико стотина километара у секунди. Тек недавно су истраживачи Центра за астрофизику Универзитета Харвард, опонашајући у рачунару кретање и привлачење Андромеде и Млечног пута, предсказали следећих пет милијарди година.

Према овом обрасцу (модел), први "блиски сусрет" одиграће се за око две милијарде година. У тако далекој будућности за човечанство Сунце ће се кудикамо више загрејати и јаче засијати, због чега ће узаврети Земљини океани. Под утицајем Андромедине гравитације тада ће започети нежно, али неизбежно пресељење Сунца и пратећих планета на место удаљено око 100.000 светлосних година од средишта нове мегагалаксије, четири пута даље од садашњег у једном од кракова Млечног пута.

Мада ће сеоба огромних размера преобразити уобичајени рој белих звезда, по којем је Млечни пут добио име на грчком језику, у већи и разуђенији звездани облак, мало је вероватно да ће непосредно угрозити Земљу. "Као прво, нема готово никаквих изгледа за директни судар две звезде", објашњава теоријски астрофизичар Абрахам Лоуб.

Разлог је сасвим једноставан: у самој галаксији звезде су међусобно толико удаљене да је врло тешко очекивати да налете једна на другу. Уједно ће се саме полако размештати у новој мегагалаксији, зато је мала вероватноћа да ће то изазвати потресе на планетама.

Пљускови комета

"Вероватније је да ће звезде у пролазу деловати на комете које бораве  у Ортовом облаку, смештеном иза Плутонове путање, што би могло да узрокује кометне пљускове, чак и разорни удар", сматра Абрахам Лоуб.

"Ово је још једна потврда да ће галаксије похрлити једна другој у загрљај и да ће тако остати", додаје астроном Џошуа Барнс са Универзитета Хонолулу. Али се уопште не зна где ће завршити Сунчев систем; кретање звезда и планета наликује пени на таласу. Непозната померања која још нису укључена у рачунарско представљање тичу се размештаја тамне материје и струја које ће се пореметити кад Млечни пут и Андромеда почну да се спајају.

У оптицају је неколико прорачуна за тамну материју која би суштински утицала на коначан положај Сунца.

Други битан чинилац је тзв. постранично убрзање Андромеде (траверза), иако је брзина приближавања нама прилично позната. Постранично убрзање никада није непосредно измерено.

На темељу закона Јохана Кеплера, још 1959. је израчунато да ће се две галаксије саставити тек за четири милијарде година када се, кружећи својим космичким стазама, једна другој приближе. У ова разматрања није, свакако, урачунато да су све галаксије уроњене у огромне облаке тамне материје, што оснажује и убрзава међусобно привлачење. Време зближавања и сједињења је, према томе, преполовљено.

Астрономи се надају да ће своја сазнања употпунити када летелица Европске свемирске агенције (Gaia), која ће полетети 2011. године, почне да означава размештај звезда и галаксија с највећом тачношћу до сада. Можда ће измерити и Андромедину постраничну брзину?

Једино је извесно да више неће постојати Млечни пут.