Два лика Алберта Ајнштајна

На Сајму књига гостовала је и Мишел Зекхајм, ауторка књиге „Ајнштајнова кћи – потрага за Лизерл”, коју је објавила кућа „Адмирал букс” из Београда. Лизерлина судбина, виђена из њеног угла, као својеврсна нерешена једначина баца сенку на легенду о славном научнику, а износећи на видело Ајнштајнове мане, и они чија генијалност превазилази све границе, постају нам ближи, написано је у „Тајму” поводом ове књиге.

Сликарка из Њујорка Мишел Зекхајм договорила се са преводиоцем Гораном Скробоњом да не открива судбину Ајнштајнове кћерке, већ да остави читаоцима да тај ексклузивитет сами сазнају.

– Читала сам чланак у „Њујорк тајмсу” о љубавним писмима Алберта Ајнштајна и Милеве Марић, у којима се помиње и њихова ванбрачна ћерка о којој се мало тога зна. Питала сам се каква би она била и почела да истражујем. Ајнштајн је имао и двојицу синова, а његова супруга се многих ствари одрицала зарад свог мужа. Милевини пријатељи штитили су своју пријатељицу и чували тајну о њеној девојчици. Из њених писама које су добијали, истргли би странице о Лизерл, како о томе не би остали писани трагови. Ишла сам у Немачку, јер су неке од тамошњих жена могле бити Лизерл, истраживала у Мађарској и Аустрији – каже Мишел Зекхајм, додајући да је користила бројне изворе и литературу, разговарала и са књижевницом Видом Огњеновић, која је написала књигу о Милеви Ајнштајн, потом са баком композиторке Иване Стефановић, која је била пријатељица са Милевом. Има много њених писама, а разговарала је и са породицом Докмановић из Сремских Карловаца, и осталим сведоцима тог времена.

Она додаје да научници у Америци не гледају благонаклоно на њену књигу, с обзиром на то да је открила да цењени научник није био баш сјајна особа.

– Ајнштајн је велики научник али веома лош отац. Није био благ ни према унуцима, ни према обема женама. Књига разобличава мит звани Ајнштајн. Тужна прича за неког тако успешног – каже ауторка књиге.

Преводилац Горан Скробоња подсећа да је Ајнштајн био Немачки Јеврејин, док је Милева била Српкиња из крајева под аустроугарском влашћу.

– Између њихове две фамилије постојала је нетрпељивост, Ајнштајнови су били против те везе, и касније брака, док су Марићеви сумњичаво гледали на неког студента из белог света, не знајући да ће постати највећи геније 20. века. Међутим, пар се није обазирао на њихове речи – проводе кратак период на језеру Комо, у Италији, Милева након тога рађа дете у Србији, што су обоје крили, будући да је у то доба и сам помен ванбрачног детета био срамотан – каже Скробоња, и додаје да тада настаје мистерија шта се догодило са девојчицом. Трагови који су могли да доведу до тог одговора, нестали су у вихору историје и рата.

– Мишел Зекхајм три пута је долазила у Србију током деведесетих година и разговарала са људима коју су могли имати нешто од документације која би указивала на судбину Лизерл. Ишла је трагом сваке приче, истраживала има ли Ајнштајнова кћерка потомке, да ли се неки „мали Ајнштајни” шетају сада међу нама... Било је разних теорија, по једној теорији девојчица је дата на усвајање, после чега је отишла у манастир, друга теорија каже да се педесетих година 20. века појавила глумица Грета Маркштајн, која се Ајнштајновим колегама на Оксфорду представљала да је његова кћи. Књига заправо открива мрачни детаљ из живота две породице, и баца другачије светло на људски лик научника који није хтео да види своју кћерку, иако је у више наврата долазио код Марића у Србију – каже Горан Скробоња.

Други ниво књиге, указује наш саговорник, сведочи о доласку једне Американке у Србију за време санкција, оптерећене разним предрасудама из медија, са које, слој по слој, нестаје осећај суздржаности и страха, и која у нашој земљи стиче пријатеље.

– Дирљив је био њен сусрет пре неколико дана на промоцији књиге у Сремским Карловцима где се срела са Славицом Докмановић, која је такође један од ликова у овој књизи – каже преводилац.

Мотивишући ауторкину жељу за писањем ове књиге, Горан Скробоња наглашава да је Мишел Зекхајм била активна у феминистичком покрету, да је и сама Јеврејка, уз подсећање да је, у очима јеврејског народа, Ајнштајн џиновска фигура и има посебан статус.