Куварска коалиција

Федерацији ће председавати Зоран Мишковић, капитен и истовремено тренер свих наших тимова који ће се убудуће појављивати на такмичењима у белом свету. Та организација ће истовремено постати члан WACS-а, Светске асоцијације кувара, која окупља девет милиона мајстора кухиње из 80 земаља. Наше уједињење, несумњиво, вредно је овакво доброг друштва.

– Наша бранша је морала да се прилагођава променама у земљи. Било је бесмислено да постоји Кулинарска асоцијација Србије и Црне Горе, остали смо ми као наследници, а у међувремену су неке наше колеге, видећи празнину, регистровале Асоцијацију шефова кухиња – објашњава Петар Гајић, потпредседник Кулинарске асоцијације Србије (председник је Новак Видановић, шеф кухиње у резиденцији канадског амбасадора).

Афродита Манастирлић, која је на челу Управног одбора Асоцијације Србије, додаје да је младо руководство овог удружења схватило да од подела и сујета нема никакве користи, да ће много корисније бити да допринесу усавршавању колега, да овде доводе искусне мајсторе кухиње из иностранства, да убудуће наши људи више путују и размењују искуства.

– Све то много кошта. Сваки одлазак на такмичење је велики трошак, почев од вишемесечних припрема које подразумевају прилично трошење квалитетних намирница за увежбавање до плаћања котизације, путних трошкова, смештаја, набавке посуђа… Зато је, рецимо, принцеза Катарина са својом фондацијом велика подршка Кулинарској асоцијацији Србије – истиче Афродита Манастирлић, која је иначе и шеф кухиње на двору.

У Асоцијацију је учлањено чак 480 њених колега, какви су наши кувари уопште?

– Наши кувари су одлични, иако каснимо у коришћењу савремене технологије, нисмо редовно пратили стандарде, јер су нас прилике у држави ометале у томе, али занат знамо. Рецимо, Словенци су цењени на такмичењима, увек кући понесу бар две-три медаље, последња четири такмичења ми смо раме уз раме са њима, можда смо и били бољи, али као новајлије у том друштву не можемо одмах у врх – каже Петар Гајић, момак од 25 година и са богатим искуством у кулинарском послу.

Помињање његових година подстакло га је да се одмах сети старијих колега, пре свих професора Петра Грацуна, из Више хотелијерске школе, и Стамбола Гештанова, који предаје у Првој приватној угоститељској школи (и шеф је кухиње у "Интерконтиненталу"). Подвлачи да се хијерархија зна, али да једни другима увек излазе у сусрет, помажу да млађи увек могу да се обрате искуснијима, да нешто науче од њих. Из свега тога се изродио врло озбиљан посао.

– Кулинарска асоцијација се повезала и са институцијама које школују овај наш кадар, пре свега са Географским факултетом, где се образују туризмолози и угоститељи, потом Вишом хотелијерском и Приватном угоститељском школом. Требало је можда више времена да нас озбиљно схвате, јер смо млади, али сигурно је да ову нашу професију можемо заједно да подигнемо на виши ниво – додаје Афродита, помињући и хуманитарни рад уз покровитељство принцезе Катарине.

Настоје да помогну деци без родитеља, обезбедили су стипендије за школовање њих пет онима који су кулинарству пронашли своје професионално опредељење. И за ускршње празнике имаће велику акцију за малишане.

И Петар Гајић у будућности види неколико великих задатака: дефинисање српске кухиње, уз поштовање традиције, обичаја и захтева новог времена. А о томе после колико година је кувар искусан и добар, да зна све, наши саговорници углас кажу: "Тек када будемо имали 70 година".

Пре тога мора се се скува много јела, пропутују земље чији се специјалитет спрема, крадуцкају штосови других колега. На питање шта они једу сложно одговарају: "Хлеба и паштете". Док спреме за друге не стигну да мисле на своју глад, а када се сете да нешто узму, обично то буде нешто на брзину што се лако намаже.