Сахарски фронт против Ал Каиде

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон у понедељак у Алжиру није успела да обезбеди подршку председника Абделазиза Бутефлике за најављену међународну војну акцију против исламиста на северу Малија.

„Веома ценим анализу председника Бутефлике, утемељену на дугом искуству са бројним компликованим факторима који се морају узети у обзир у борби против унутрашње нестабилности у Малију, терориста и кријумчара дроге који представљају изазов за регион и ширу заједницу“, рекла је Клинтонова.

Западно крило Сахаре, а посебно север Малија је, према оцени Клинтонове, терен са којег терористи покрећу нападе, међу којима је можда био и атентат на америчког амбасадора у Бенгазију.

Званични Алжир није коментарисао разговоре чија је централна тема била улога Алжира у решавању кризе на северу Малија где симпатизери Ал Каиде од марта под контролом држе територију већу од Француске, заводе стриктни шеријат, минирају путеве и обучавају домаће и стране истомишљенике.

„Тај регион је буре барута које међународна заједница не сме да игнорише”, упозорила је крајем септембра америчка државна секретарка.

Савет безбедности УН је у међувремену једногласно усвојио резолуцију којом од западне Африке тражи да осмисли план војне интервенције против исламиста.

Запад процењује да криза захтева брзо решење зато што исламистички емират у срцу Сахаре може да постане ново легло међународних терориста. САД, Француска и Афричка унија већ су најавиле разне облике логистичке, материјалне и обавештајне помоћи будућој интервенцији која се предвиђа у фебруару 2013. године.

Али Алжир, као најача војна сила Магреба, са 1.000 километара дугом пустињском границом према Малију, већ месецима има упадљиво издвојен став према кризи.

Алжир се противи било каквој страној војној интервенцији, залажући се за преговоре, па као и Мауританија најављује да неће обезбедити трупе за будућу мисију преко 3.200 афричких војника у Малију.

„Оно што траже САД и Француска – војну интервенцију у Малију – изазваће много проблема. Таква акција ишла би наруку колонијалистичким циљевима“, упозорио је алжирски посланик Махмуд Гуемама. „Више нас брину алжирски градови у Сахари него северни Мали. Знамо како војне интервенције почињу, никада унапред не знамо крај. Либија је за то била добар пример.”

Од почетка године Алжир је изградио 17 нових војних постаја дуж границе са Либијом и 13 према Малију.

Побуну на северу Малија покренули су припадници племена Туарег (у Алжиру живи преко 50.000 њихових сународника). Након првих успеха против деморалисане војске Малија, Туарезима су се у бици против режима у Бамаку придружили домаћи исламисти и регионални следбеници Ал Каиде из западне Африке и Магреба.

Исламисти су потом надјачали Туареге, отерали их у илегалу широм северног Малија где су прогласили државу Азавад.