Коме остају дугови Јата

Изјава Милутина Мркоњића, министра саобраћаја, да ће „Јат” бити ослобођен дугова ради привлачења стратешког партнера, још једно је понуђено решење за проблеме нашег авио-превозника, али које ће, по свему судећи, опет, платити порески обвезници ове земље.

Јер, на такву формулацију надовезује се једно логично питање – коме то министар оставља враћање дугова „Јата”. Одговор је јасан, иако га није дао – грађанима Србије, који ће по ко зна који пут платити цех туђег лошег управљања једном државном компанијом.

А како је Мркоњић објаснио, када „Јат” буде ослобођен дугова, тиме ће се привући стратешки партнер са којим ће потом бити основан нови српски авио-превозник. Да ли је такво решење уопште реално, тим пре што је уследило после низа обећања за „Јат” у последњих неколико година у којима је предњачио управо Мркоњић? Где се могу пронаћи стратешки партнери, али и шта ће бити са вишком запослених, само су нека од питања на која саговорници „Политике” имају различите одговоре.

Економиста Милан Ковачевић не мисли да је најновије Мркоњићево решење добро за „Јат”.

– Мeне чак и брине та најава да ће „Јат” бити ослобођен дугова, јер то значи да та компанија добија велики поклон. Порески обвезници ће вратити дуг, а да немамо идеју како да „Јат” постане профитабилна компанија – наводи Ковачевић, додајући да у овом тренутку види два решења.

– Или да се „Јат” пусти низ воду и оде у стечај или да се одржи, али само ако је то корисно и ако ће да користи општем интересу. У сваком случају, најпогубније је решење да остане државна компанија, јер је држава показала да не уме да управља „Јатом”. Генерално, помињање решења да се „Јат” ослободи дугова делује ми као заваравање јавности – закључује Ковачевић.

Најаву министра Мркоњића слично тумачи и Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, али и нуди другачије решење од свог колеге.

– Ослобађање од дугова заправо значи да ће се наш јавни дуг увећати за више од 200 милиона евра, колико је „Јат” задужен и да сви ми вратимо те паре. Начин на који се управља „Јатом” последњих година не указује ни на шта добро и чини ми се да ће нама ти дугови у сваком случају остати – објашњава Бушатлија, указујући да се због тога ствари морају што пре да промене.

– Можда би требало ићи на неку врсту докапитализације. Да неко унесе десетак авиона и нешто оперативног капитала, а не да даје паре држави. Ми имамо категорију А за Америку, што значи да тамо можемо да летимо, а немамо чиме. Осим тога, време је да проблемом „Јата” почну да се баве професионалци, а не политичари – сматра Бушатлија.

Према његовим речима, „Јат” сада има по пет посада на један авион и много администрације, што је неиздрживо. Он сматра да се проблем националног авио-превозника треба опрезно решавати, јер његово пословање може да утиче и на београдски аеродром.

– Када је пропао мађарски национални авио-превозник „Малев” одмах је један од два аеродрома у Будимпешти морао да буде затворен. То је само један показатељ да се мора бити опрезан када је реч о судбини „Јата” – закључује наш саговорник.

И Млађан Динкић,министар финансија и привреде, раније је помињао решење и изјавио да се током недавног боравка у Абу Дабију дошло на идеју да се авио-компанија из Уједињених Арапских Емирата „Етихад” укључи у партнерство тако што би „Етихад” преузео на себе гаранције од 140 милиона долара, а заузврат би постао сувласник „Јата”.

– Реч је о обнови старог аранжмана са „Ербасом” за лизинг 12 нових авиона за шта би нова компанија добила државне гаранције од 140 милиона долара – рекао је раније Динкић.

Према неким проценама, како преноси Танјуг, за реструктурирање „Јата” потребно је између пет и седам милиона евра да се затворисоцијални програм у зависности од броја запослених који ће се добровољно пријавити за одлазак из фирме и по години радног стажа добити 300 евра.

 „Јат” је нуђен на продају, али се на тендере нико није јавио, а већ неколико година као потенцијални партнери су помињани „Аерофлот”, „Туркиш ерлајнс”, „Балтик авијејшн системс”,„Ер Азија”, али и домаћи привредници. Чека се следећи.