Динкић: Избегли смо банкрот

Колики ће привредни раст Србија остварити следеће године зависи од тога – кога питате. А одговор на ово питање тражио се јуче на потпуно нетипичној локацији – на сцени Југословенског драмског позоришта, где је одржана Рајфајзен привредна конференција. Након што је Ана Софреновић пред пуном салом на даскама које живот значе запевала „Give me some money” (дај ми мало пара), окупљенима се обратио Оливер Регл, председник Извршног одбора Рајфајзен банке истакавши да аналитичари ове групације очекују да ће догодине бруто домаћи производ порасти за један одсто. То је био довољан разлог за заплет, јер је министар финансија и привреде Млађан Динкић, додао како се нада дупло већем расту, док гувернер Јоргованка Табаковић сматра да је реално очекивати стопу раста од три процентна поена.

Иако бројке баш нису најзанимљивије штиво у позориштима, ова размимоилажења за познаваоце економске сцене нису занемарљива. Јер, један проценат горе или доле министру финансија и те како може да помрси рачуне и донесе или однесе око 32 милијарде динара и минус у каси, а са друге стране, смањи или повећа буџетски дефицит за један одсто. Претпоставке на којима се овај раст заснива мање-више су исте. Рачуница министра Динкића почива на очекиване две милијарде евра од продаје новог модела Фијата који би требало да допринесе економском опоравку.

– Мере које спроводимо, када је о аграрној политици реч, утицаће на то да пољопривредна сезона буде боља, па се и по том основу очекује раст. Томе ће допринети и мере за побољшање ликвидности привреде – казао је надлежни министар и додао да ће и капитална улагања бити повећана.

Окупљенима је признао и то да последњих месец дана мирно спава.

– Банкрот је сада иза нас. Кад сам дошао на ову позицију, морам да признам да сам се уплашио иако по природи нисам плашљив човек. Били смо на корак од банкрота – казао је Динкић и додао да му је лакнуло оног тренутка кад су на међународном тржишту недавно продате државне обвезнице уз камату од 6,6 одсто, што је боља цена од прошлогодишње. Потребе за финансирање државе ове године износе 4,4, а догодине ће бити неопходно четири милијарде евра.

Могуће је да ће у новембру држава изаћи са још једном емисијом дужничких папира од 500 милиона долара, најавио је надлежни министар и додао да ће се многи изненадити висином камате. Он очекује да буде још нижа.

– Није проблем у финансирању јавног дуга, већ у његовој висини. Ове године ће достићи 65 одсто БДП-а, док би 2014. године, уз примене мера фискалне консолидације, требало да падне на 58 процената. То ће се једним делом постићи и продајом дела државне имовине која тренутно није конкурентна – каже Динкић и додаје да је план да се домаћи неповољни зајмови замене повољнијим кредитима.

А да ли је Србија заиста корак даље од банкрота, за десетак дана оцениће Фискални савет. Према прелиминарној оцени Павла Петровића, председника ове институције, буџет за 2013. годину јесте корак у добром смеру.

– Смањење минуса са око шест до седам одсто на 3,6 процената, како је то бар израчунало Министарство финансија, јесте амбициозан подухват и то је свакако за похвалу. Треба похвалити труд Министарства финансија што Предлог буџета прати законске рокове. То није само формално, већ суштинско питање, јер оставља простор за дискусију – каже Петровић.

Он, међутим, ипак сматра да је смањење неких расхода амбициозно планирано и да недостају конкретне мере на који начин ће обећано бити и спроведено у дело.

Касније у расправи Миодраг Костић, први човек МК групе, истакао је како јавни дуг Србије није висок, већ је низак наш бруто домаћи производ. Са тим се нису сложили ни Павле Петровић, ни Богдан Лисоволик, представник ММФ-а у Београду, али ни Оливер Регл, председник Извршног одбора Рајфајзен банке. Лисоволик је подсетио да је пре само неколико година државни дуг био око 30 одсто и да је сада удвостручен, због чега је Србија међу рекордерима у региону.

Милица Бисић, саветник у Министарству финансија за порезе најавила је неке измене за следећу годину. „Начелно постоји договор да се пореско оптерећење додатно не повећава. Међутим, то не значи да ће они који не плаћају порез остати неоптерећени”, казала је Бисић и најавила измене Закона о порезима на доходак грађана и акцизне политике.

--------------------------------------------------------------------

 О аранжману са ММФ-ом следеће године

Како је најавио министар финансија Млађан Динкић, мисија ММФ-а у Београд долази 13. новембра. Међутим, тада ће се обавити само технички преговори, док ће се о аранжману разговарати у јануару и фебруару. То је потврдио и Богдан Лисоволик, али и искључио могућност да се новац ММФ искористи за подршку буџету. Иако је таквих искустава у прошлости било, не видим да је то нешто о чему се може дискутовати, казао је.