Минирање "Делте"

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 26. марта – Иако представници "Делте" тврде да су током протекла четири месеца "више пута боравили у месној индустрији ’Крас’ и водили преговоре о куповини свих акција", што упућује на закључак да се радило о непосредним, личним контактима српске и словеначке компаније, детаљи откривају да то није било тако.

Прво, из "Делтиних" изјава за јавност произилази да упркос вишемесечним контактима њени преговарачи нису уочили ни тачан назив власника акција "Краса", па га погрешно зову "Вина Крас" уместо "Винакрас".

Друго, "Делтин" преговарач у Сежани Иван Принчич из компаније "Агес" за "Политику" тврди да је посао за Мишковића овде водио инкогнито, покушавајући да акционарима "Краса" прикрије идентитет купца, што би, додуше, могло и да се разуме ако се зна да капитал из Србије приликом сваког покушаја продора у Словенију, љубљански медији и политика – минирају.

Реконструкција трећег "Делтиног" напора да купи парче неке словеначке фирме открива контрадикције, али и то да је "Делта" овог пута више тактизирала и снаге прерасподелила "на два колосека". С једне стране је пробала да пазари предузеће "Бриновка" (које је основао менаџмент "Краса"), јер поседује лавовски део акција водеће домаће месне индустрије. Други правац је представљала понуда осталим законитим акционарима, између осталих задрузи "Винакрас" – преко Принчича.

"Делта" тврди да је "укупна вредност понуде за све акције износила 60 милиона евра" и да је "менаџмент "’Краса’ од почетка био упознат са свим детаљима понуде" уз признавање права овом "затвореном акционарском друштву" да "постојећи акционари имају право прече куповине".

Ту на сцену ступа нови детаљ – право прече куповине "односи се на све акционаре, а не само на менаџмент", што у пракси значи да "продавац мора да упути понуду свим акционарима пропорционално њиховом учешћу". "Делта" оптужује "Крас" да је то избегао: "Зато сумњамо да се ради о повреди Закона, злоупотреби службеног положаја, како од стране продавца (’Вина Крас’) тако и од стране купца (менаџмент ’Краса’)." Према подацима које су објавиле специјализоване "Финанце", књиговодствена вредност акције "Краса" креће се око 60 евра по комаду (то је оцена коју је наводно потврдио и Надзорни одбор "Краса"), а процурела је и информација да је менаџмент пре шест месеци откупио пакет акција сопственог предузећа по цени од око 50 евра за акцију. Дакле знатно ниже од "Делтине" понуде (120 евра за акцију). "Делта" указује да је "’Крас’ близу 30 одсто сопствених акција недавно, преко ноћи, пренео (продао) локалној фирми по непознатој цени и том приликом игнорисао много вишу понуду ’Делте’", што намеће кључно питање: ко је оштећен оваквом нелегалном продајом и ко стоји иза ње?

Одговор је управо стигао – из "Краса": "Менаџери ’Краса’, удружени у компанији ’Бриновка’, размишљају о откупу свих акција". Вест су пренели овдашњи медији уз напомену директора Едварда Фонде да са "српском ’Делтом’ није било разговора, јер компанија није на продају". Вођство "Краса", с Фондом на челу, одлучиће ове седмице хоће ли, и по којој цени, дати понуду за откуп преосталих акција компаније. "Бриновка" држи 47,6 одсто "Краса", а 28,47 одсто има "Tahgroup – правно саветовање", која иначе послује као саветодавац приликом преузимања фирми. Иако "Крас" и "Tahgroup" негирају да "последњи део ’колача Краса’ чувају за главешине", сазнајемо да су већински власници "Краса" руководство и ужи сарадници фирме, који на располагању имају око 76 одсто акција.

Фонда демантује "Делтине" наводе о понуђених 60 милиона евра речима да "о тој цифри никад није било ни говора", али признаје да је од стране "Делте" чуо нешто "усмено".

По питању "Делтиних" оптужби да је "Крас" муљао са откупом сопствених акција, "Финанце" неслужбено сазнају да руководство "Краса" није имало овлашћење власника да обави бизнис с "Винакрасом", тј. да откупи властите акције по двоструко вишој цени. Зато су трансакцију обавили на основу 247. члана Закона о привредним субјектима, који овакву операцију допушта "уколико би компанији претио тежак пословни губитак". Фонда не крије да је "Делтину" понуду схватио као "почетак непријатељског преузимања".