Суша против хидроцентрала

Захваљујући томе што су на свега 60 минута у јавним установама и домовима еколошки освешћених грађана погашене све сијалице чија светлост у том периоду није била неопходна, Чикаго је током овогодишњег „Сата за планету Земљу” у марту, када се таква акција спроводи у градовима широм планете, уштедео чак 12 одсто енергије. У Србији се искључивање излишних сијалица сматра нечим на чему инсистира само супружник-цепидлака или досадни родитељ, али ако се климатске промене буду одвијале према сценаријима које су научници пројектовали на основу досадашњих трендова, светла ће се сама од себе гасити. Јер, због све чешћих суша и све мање падавина у региону, енергије ће нам недостајати, речено је на конференцији Форума југоисточне Европе, о адаптацији на климатске промене, одржаној прошле недеље у Загребу.

– Због великог опадања нивоа воде у рекама те сезоне и пражњења акумулација, „Хрватска електропривреда” је већ 2003. године изгубила 100 милиона евра. Производњом у термоелектранама тај се недостатак није могао надоместити – рекао је Дамир Чемерин, из Управе за заштиту и спасавање Републике Хрватске.

Безмало читава трећина електричне енергије се у Србији добија у хидропогонима, а предвиђа се да ће се до половине века проток у рекама и језерима региона срозати за готово идентичан проценат – 25 одсто. Иронично је да ће истовремено поплаве, као и изливи „беса природе”, попут јаких олуја, бити све чешће и да се већ калкулише са проценом да ће у трећој деценији века, како је навео Мартин Кениг, из аустријске Агенције за заштиту животне средине, штета само од плављења у Европи износити 20 милијарди евра годишње. Али, то неће поправити укупни просек нивоа река у југоисточној Европи, који ће опадати, заједно са количином падавина, нарочито током лета, када се очекују и дуготрајне суше.

Мада се недостатак електричне енергије највише осећа зими, када готово хронично прете рестрикције струје, јер су њене расположиве количине мале, а још и стубови лоше одржаване мреже падају преоптерећени сметовима, у будућности ће, верују научници, сијалице у Европи гасити Сунце. Сви се прибојавају како ћемо, ако се понове прошлогодишње хладноће, прегурати наредне зиме, али оне ће услед скока просечне температуре можда и за читавих пет степени до краја века постепено постати блаже. Међутим, оно што се уштеди на загревању изгубиће се на хлађењу.

– Пре десет година, највише електричне енергије се трошило у фебруару. У последње време, врхунац потрошње је у августу, јер сада су малтене сви инсталирали клима-уређаје и држе их укључене како би одагнали неподношљиву врућину – казао је Чемерин.

Пошто се предвиђа спуштање нивоа река, неизвесно је колико ће се на дуже стазе исплатити подизање нових хидроелектрана и дограђивање капацитета постојећих погона на воду, који Хрватској даје и више од половине њеног енергетског пакета. Термоелектране су много прљавија технологија која више загађује средину и тиме убрзава климатске промене, чиме би се упало у зачаран круг уместо да се ситуација поправи. Употреба ветрогенератора на Балкану је још у повоју. Исто важи и за претварање биомасе у енергент, што је у сваком случају контроверзно и са еколошког и са социјалног становишта, јер оставља становништво у ионако сиромашном региону без дела усева неопходних за прехрану. А можда за ту сврху неће ни бити довољно рода, јер се због чешћих суша и мразева очекује и пад пољопривредне производње.

Увоз енергије, од чега цео регион умногоме зависи – Србија тако добија 35 одсто потребних количина, прилично је скуп, а показало се да уме и да буде блокиран политичким размирицама између земаља на линији транспорта. Трошење сопствених резерви ће нас, кад уђемо у Европску унију, коштати додатно, јер ћемо тада морати да плаћамо и дозволе за испуштање угљен-диоксида. Према интерним рачуницама „Електропривреде Србије” (ЕПС), које се цитирају у једном од званичних извештаја загребачке конференције, наша земља ће морати да плаћа око 700 милиона евра годишње за емисије тог загађујућег гаса.

Како год да се окрене, улагања у енергетику су нужна и избиће нам много новца из џепа. Према процени Енергетске заједнице југоисточне Европе, већ до краја деценије би њене чланице морале уложити читавих 45 милијарди евра у изградњу постројења, продужавање радног века постојећим погонима и диверсификацију извора енергије. Без те огромне инвестиције, до 2020. године региону ће недостајати 15,1 терават-часова, што би захтевало смањење потрошње или додатни увоз – у оба случаја, додатне трошкове. А ЕПС већ одавно инсистира на томе да ни садашње капацитете, колико год да су скромни, не можемо да одржавамо ако се рачуни за грађане драстично не увећају.