Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Министар Кнежевић ослобођен оптужби

Министар  Кнежевић ослобођен оптужби
Министар Зоран Кнежевић у Скупштини Србије Фото Т. Јањић

Специјални суд у Београду ослободио је јуче министра пољопривреде и шумарства Горана Кнежевића и његове сараднике оптужби за малверзације са грађевинским земљиштем у Зрењанину, јер није било доказа да су починили кривична дела за која се терете. Поред Кнежевића, ослобођено је и 18 његових сарадника.

Због примања мита од 10.000 евра на годину дана затвора осуђен је само начелник Одељења за урбанизам у Зрењанину Никола Халас, док је осим Кнежевића свих 18 окривљених ослобођено оптужби. Халас је, како је утврђено, дао налог да се изради решење којим се градско земљиште даје у закуп на 99 година Бојану Селимовићу и Бранку Савковићу, који су такође били обухваћени оптужницом, али је Селимовић преминуо.

Председник судског већа, судија Маја Ковачевић рекла је у образложењу пресуде, да нема доказа да су оптужени извршили кривична дела злочиначког удруживања, злоупотребе службеног положаја и примања и давања мита и да су малверзацијама с грађевинским земљиштем од 2006. до 2008. оштетили буџет Зрењанина за 150 милион динара.

По оцени суда, није било доказа да је Кнежевић док је био председник општине Зрењанин, организовао групу чији су чланови постали 20 оптужених, па су у поступцима јавних набавки и давањем у закуп градског грађевинског земљишта кршили Закон о јавним набавкама, дајући у закуп земљиште по ценама нижим од економских.

Образлажући пресуду судија Маја Ковачевић рекла је да није доказано да је новац који је пронађен у Кнежевићевим сефовима у Новом Саду и Зрењанину, у износима од 160.700 и 76.000 евра потекао од инвеститора који су на суђењу рекли да је новац уплаћиван општини Зрењанин у складу са процедуром и да им нико од оптужених није тражио мито. Судија је додала да је Кнежевић у својој одбрани навео да новац из једног сефа припада његовој породици, док је новац из другог био намењен одбору Демократске странке за који је он, као први човек те странке у Зрењанину, био задужен.

Оптужби су ослобођени некадашњи помоћник градоначелника за привреду Иван Девић, бивши начелник финансија у градској управи Давид Димкић, некадашњи директор ЈКП „Водовод и канализација” Братислав Томић, директор Туристичке организације Зрењанина Милан Милошев, адвокат Ђорђе Матић, Милорад Поноцко, Божидар Ђурица, Ласло Фукс, власник и сарадници агенције за обезбеђење „Гвозден” Угљеша Гргур, Маријана Шаренац и Владан Рацић.

Ослобођени су оптужби и бизнисмен из Новог Сада Миле Унчанин, власник неколико превозних предузећа Миле Јерковић, зрењанински предузетници Милорад Смиљковић, Младен Живковић и Милош Баждар, као и бизнисмен из Црне Горе Ранко Бабовић и београдски инвеститор Бранко Савковић.

Тужилаштво за организовани криминал предложило је у завршној речи да оптужени буду проглашени кривим и осуђени на две до шест година затвора. На јучерашњу првостепену пресуду тужилаштво има право да уложи жалбу Апелационом суду у Београду.

Кнежевић је летос постао министар, као кадар Српске напредне странке, али није искористио своје право да се позове на имунитет. Био је ухапшен 1. октобра 2008. под сумњом да је „организатор грађевинске мафије” и у притвору је провео 13 месеци, после чега је пуштен да се брани са слободе. У јануару 2010. године придружио се напредњацима, пошто је претходно био члан Демократске странке.

„Моје хапшење је спречило да се на време чује алтернативни концепт децентрализације Србије, који се не своди на бирократски трансфер надлежности из Београда у Нови Сад и стварање заокруженог политичког система Војводине, већ на суштинску децентрализацију Србије до нивоа локалних самоуправа. Био сам у то време поштован и успешан градоначелник са врло јасним демократским и европским опредељењем и зато је моје залагање за другачији концепт децентрализације изузетно сметао тадашњим владајућим структурама, јер га нису могле игнорисати и етикетирати као назадан, националистички, радикалски”, изјавио је Кнежевић недавно за медије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.