Кабинети ћуте, извори причају

Учесници преговора о влади су, изгледа, одлучили да "стану на лопту"суочени са сада већ реалном претњом новим изборима. Викенд није донео никакав помак у преговорима, али ни наставак сукоба око поделе министарских места због које је, у тренутку када је изгледало да је договор о влади ближи него избори, још једном све доведено у питање. Једино што је сада јасније него пре недељу дана, иако није званично потврђено, јесте да је Војислав Коштуница прихватљив за све три стране у преговорима као премијер, али да је остатак "владиног пакета" и те како споран, а поготово место министра полиције.

Последње, додуше незваничне, информације говоре да би наредни састанак страначких лидера могао да се одржи и ове недеље, али много вероватније тек после седнице Савета безбедности (на којој би Марти Ахтисари лично требало да представи свој предлог за будући статус Космета), која се најављује за 3. април. У том случају било какав сигурнији договор о влади, тврде наши извори блиски преговарачима, не би требало очекивати пре ускршњих празника, док озваничење договора, ако га уопште буде, може "дочекати" и почетак маја.

Да све опције, па и нови излазак на изборе, имају тренутно прилично једнаке шансе потврђује и јучерашња изјава портпарола ДСС-а Андреје Младеновића који тврди "да ће та дилема бити разјашњена наредних дана".

Младеновић је јуче рекао да "остаје да видимо на који начин ћемо доћи до крајњег резултата и да ли ћемо доћи до резултата да се формира нова влада", и додао да ни преседник ДСС-а Војислав Коштуница још није одлучио да ли ће прихватити понуду да буде мандатар нове владе.

Једина новина у спекулацијама о наредном састанку "на врху" јесте и вероватно учешће Млађана Динкића и Велимира Илића у њима, уз Војислава Коштуницу и Бориса Тадића. Могућност да се у разговоре укључи и Илић потиче, како тврди извор "Политике", из чињенице да је лидер Нове Србије незадовољан апетитима ДС-а који прилично залазе у његову "интересну сферу". Илић, према истом извору, пристаје на поделу министарства за капиталне инвестиције из кога би се издвојио ресор телекомуникација, који је, према медијским спекулацијама, намењен Драгану Ђиласу (ДС), али не и да се одрекне ресора саобраћаја и задовољи грађевином, што је прошле недеље процурило у јавност као предлог ДС-а.

Управо су Илић и актуелни министар полиције Драган Јочић, како сазнајемо незванично, тренутно најспорније тачке договора. ДСС, како кажу незванично у овој странци, за сада не помишља да се одрекне ни министарства полиције ни Јочића. Ако ДС прихвати Јочића као министра полиције, ДСС би се одрекао места шефа БИА-е, што је, како потврђује извор "Политике" у ДС, за ову странку за сада неприхватљиво. У ДС-у и даље инсистирају на томе да обе ове функције припадну њима, баш као и ресор одбране и шефа спољних послова, што је такође неприхватљива опција за ДСС, али и за Г17. Како је јуче за Б92 изјавио лидер ове странке Млађан Динкић, "није реално да ДС или ДСС има истовремено одговорност над министарствима полиције и одбране".

Међутим, потпредседник ДС-а Бојан Пајтић јуче је изричито рекао да ова странка тражи оба ова министарства.

– Резултати избора јасно указују да ДС мора да има одлучујућу улогу у функционисању нове владе и бржем уласку у ЕУ, економском просперитету земље и сарадњи с Хагом. То значи да нашој странци треба, између осталог, да припадну министарства полиције, одбране и, наравно, финансија – рекао је Пајтић, а преноси Б92. Он је додао да је ДС "направио велики уступак одустајањем од премијерског места, али да неће попустити када је реч о броју министарских места у новој влади".
И Млађан Динкић се јуче сложио да "је логично да ДС има више од пола ресора у влади", што, како сазнајемо, није спорно ни за ДСС. За Коштуничину странку спорно је, како кажу, то што ДС тражи да им припадну сва важна економска министарства, али и "министарства силе" која би по природи ствари требало да контролише ова прва.

Званичних реакција на јучерашњи Динкићев предлог да се 24 министарства, два потпредседничка места и премијерско место поделе тако што би ДС-у припала два потпредседничка места и 12 министарстава, ДСС-у осам  и премијерско, а Г17 плус четири, није било ни са једне стране. Динкић је јуче изјавио и да сматра да би 24 министарства било горња граница за број ресора у будућој влади.

Лидер Г17 плус нагласио је да су избори лоше решење, али не и најлошије каквим, рецимо, сматра владу радикала и ДСС-а. О влади са радикалима, међутим, како незванично сазнајемо у ДСС-у, тренутно се и не размишља, упркос информацијама из ДС-а да ове две странке преговарају о сарадњи. Ову информацију ДС-а званично је јуче демантовао портпарол ДСС-а Андреја Младеновић. Незванично у ДСС-у сазнајемо да коалиција са радикалима у овом тренутку нема ширу подршку чланства, али и због тога што нису сигурни како би Брисел реаговао на тај савез. Да и ова странка уважава ставове Европске уније говори и податак да је, како тврди један функционер ДСС-а, пажљиво испипавала терен у Бриселу пре него што се одлучила за мањинску владу уз подршку социјалиста.

-----------------------------------------------------------

Г17 плус не да гувернера

Лидер Г17 плус Млађан Динкић јуче је изјавио да је ДС тражио место гувернера НБС, али да Г17 плус сматра да нема места расправи о централној банци у разговорима о влади. Г17 плус је, уколико буде инсистирања на промени гувернера, спремна да чак и не уђе у владу.

Динкић је, како преносе агенције, рекао да, уколико је ДС-у важно да има одговорност над министарством финансија, нема ништа против и да је у интересу компромиса и формирања већинске демократске владе, Г 17 плус спреман да то препусти ДС-у.

"Онда је алтернатива Министарство економије, које би било направљено од садашњих министарстава пољопривреде, економских односа с иностранством и туризма", рекао је он. Динкић је додао да је важно да личност ДС-а за министра финансија "буде компатибилна с министром економије".