„Сенди” сценарио за 7. новембар

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Бројеви су непромењени: пет дана уочи избора, једна истраживања предност дају Миту Ромнију, а друга Бараку Обами. Тумачења тих бројева су различита: сваки од изборних штабова их „спинује” тако да победу свог кандидата приказује као извесну.

Ова председничка трка је најскупља у америчкој историји: и Обама и Ромни су у кампање уложили по више од милијарду долара, у шта није урачунато оно што су потрошили такозвани суперполитички комитети, са кандидатима формално неповезане организације финансиране од богатих корпорација.

Због свих околности које прате ове изборе, у оптицају су „олујни сценарији” за идућу среду, 7. новембра, ако бројање и сабирање резултата донесе компликације које су у историји америчке демократије досад биле веома ретке или без преседана.

На могућност да се тако нешто догоди указују баш поменута сондирања бирачког расположења по којима Ромни има нешто веће изгледе да освоји већину гласова на националном нивоу, док Обама има лакши пут до већине оних важнијих, електорских.

Гласа се наиме у целој Америци, али се победник проглашава у свакој федералној држави, чиме узима све тамошње електорске. Електори, институција од пре два века, још из времена усвајања америчког устава, уствари су делегати сваке државе којих има онолико колико та држава има представника у Конгресу. Свака тамо шаље по два сенатора (укупно их је 100) и онолико посланика у Представничком дому (укупно их је 435) сразмерно броју својих становника.

Кад се придодају и три делегата из Вашингтона, који има статус дистрикта, укупан број електора је 538.

Сценарио да један кандидат освоји већину гласова, а други постане председник зато што добије већину електора, виђен је већ четири пута, а најсвежији пример је из 2000, када је Клинтонов потпредседник Ал Гор добио око пола милиона гласова више од гувернера Тексаса Џорџа Буша, али је републиканац постао председник са 271 електорским гласом, тек кад га је Врховни суд прогласио победником гласања на Флориди (где је гувернер био његов рођени брат), и то само са разликом од 537 гласова.

Шта међутим ако се деси мало вероватно, али не и немогуће: да Обама и Ромни освоје по 269 електора, то јест резултат буде нерешен?

То је тек „Сенди сценарио”. Оно што би у том случају уследило, било би најпре накнадно пребројавање гласова у свим државама (или само тамо где неки кандидат сматра да је оштећен), не би ли се намакла предност од два електорска гласа и резултат 270:268.

Истовремено, изборни штабови би почели лобирање електора који у многим државама нису правно у обавези да гласају за оног председничког кандидата који је у њиховој држави освојио највише гласова. Паралелно с тим, указује једна анализа „Њујорк тајмса”, водила би се борба за наклоност чланова Конгреса.

Ако поновно бројање не би променило нерешени резултат у броју освојених електора, они би тек 17. децембра у престоницама својих држава формално гласали за председника, при чему само у половини држава они имају законску обавезу да гласају за онога ко је тамо освојио највише гласова.

Ако се ниједан електор том приликом не предомисли, председник се бира у Представничком дому, с тим што свака држава у овом случају има само по један глас. Према тренутном односу снага, који се после избора највероватније неће битно променити, републиканци контролишу 33 делегација држава, демократе 16, док је једна неопредељена.

То би подразумевало велику предност за Ромнија, али само у случају да је 6. новембра освојио и већину укупних гласова. Ако је то Обамин резултат, онда је ситуација мало деликатнија, мада је мало вероватно да би републиканци и у таквим околностима гласали за њега.

Ромни председник за потпредседника не би међутим по овом сценарију имао кандидата са свог изборног листића, Пола Рајана, него би га бирао Сенат, где ће по свему судећи већину сачувати демократе. А кад би којим случајем и тамо свако имао по 50 сенатора, онда би пресудио садашњи потпредседник Џо Бајден, који би сасвим сигурно – гласао за себе.

Дакле у Белој кући би седела два љута противника: председник Ромни и потпредседник Бајден! Мало вероватно, али, рекосмо, не и немогуће.