Матичне ћелије помажу код леукемије

Висока температура која је трајала дуго, и нагли губитак килограмабили су основни симптоми због којих је М. М. (43) из Подгорице кренула на испитивање здравственог стања. Утврђено је да има веома злоћудан тумор лимфних жлезда, такозвани Нон-Хочкинов лимфом, па се за помоћ обратила стручњацима Клинике за хематологију Војномедицинске академије.

– Висока температура није престајала ни поред тога што сам узимала терапију. Дешавало се да се спусти два, три дана, па да поново „букне”. Пуно су ми помогли лекари са ВМА. Примила сам седам циклуса хемотерапије, након којих ми је у такозваном стерилном блоку клинике урађена трансплантација костне сржи. Сада се добро осећам и надам се да ћу ускоро изаћи из болнице – истакла је ова пацијенткиња.

Код ове болеснице лекари Клинике за хематологију ВМА су применили аутологну трансплантацију матичних ћелија, односно болесница је сама себи била давалац ћелија. Прикупљање матичних ћелија за аутологну трансплантацију се ради код болесника код којих је претходним лечењем постигнута контрола болести, укључујући чишћење коштане сржи од злоћудних тумора.

Како објашњава проф. др ЉиљанаТукић, хематолог и начелница ове клинике, у основи оваквог начина лечења је да се комбинацијом цитостатика униште скривене заостале малигне ћелије, без веће штете за организам болесника и на тај начин постигне контрола (или трајно излечење) оболелих од злоћудних болести, као што су лимфоми, мултипли мијелом.... Наша саговорница каже да се аутологна трансплантација ради знатно чешће од алогене (извор матичних ћелија у овом облику трансплантације је здрав подударан породични или добровољни непородични давалац из регистра давалаца). Од укупног броја трансплантација које се раде у свету, две трећине су аутологне, а једна трећина алогена трансплантација.

– Алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе, као потенцијално најефикаснији облик терапије је саставни део протокола лечења многих болести. Али, ту постоје извесни проблеми и ограничења као што су: недостатак давалаца, старосна доб оболелих, присуство других болести. Успешност алогене трансплантације у односу на друге облике лечења се базира не само на цитотоксичним лековима већ пре свега на укључењу имуног система даваоца у контроли злоћудне болести посредством такозваног калема против леукемије ефекта. Било би добро када би се у нашој земљи повећао број добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе-коштане сржи и проширио Регистар добровољних давалаца при Институту за трансфузију крви Србије, јер их тренутно има нешто више од 3.000. То би омогућило трансплантацију код већег броја болесника који захтевају овај облик лечења, а немају подударног даваоца у породици, и смањило би издатке за трошкове лечења, обично младих болесника, у иностранству – истакла је др Тукић.

Предуслови које би један давалац требало да има су жеља да се помогне болесном човеку, то јест добра воља, да су здрави и млађи од 35 година. Потенцијални даваоци би требало да се јаве у Институт за трансфузију крви Србије, како би били регистровани. Обично се пре давања ћелија примењује фактор раста на сваких 12 сати, а реч је о девет малих инјекција које не боле и дају се поткожно.

– Нежељени ефекат по даваоца једино може да буде мало повишена температура. На наведени лек расту бела крвна зрнца, а по довољном порасту, обично после девет инјекција, давалац се прикључи на апарат за прикупљање ћелија: две игле, кроз једну се узима крв и прикупљају ћелије, а кроз другу му се враћа. Када се издвоји довољан број матичних ћелија, поступак се прекида, а давалац иде кући. Симптоми хематолошких болести везани су за недостатак нормалних ћелија у крви, као што су анемија, малаксалост, поспаност, тешко подношење физичних напора, склоност инфекцијама, крварењу из носа или десни, појаве модрица, али и постојање туморске масе основне болести – истакла је др Тукић.

Пацијенти после трансплантације у болници остају од 10 дана до четири недеље, а током трансплантације бораве у такозваној стерилној соби, „под стакленим звоном”, где влада посебан режим понашања и где „струји” чист ваздух под негативним притиском. Успешност лечења је од 40 до 60 одсто, а код 40 одсто болесника може болест да се врати. У свету ове трансплантације коштају око 200.000 евра. Код нас су између 40.000 и 50.000 евра, а у току су преговори са РФЗО да, ако се нађу даваоци у свету, наша држава плати претрагу интернационалног регистра и допремање крви, што би коштало до 30.000 евра, а са самом интервенцијом, цена би била око 75.000 евра.