Провадија није старија од Винче

Вест да су у околини Варне у Бугарској ископани остаци најстаријег европског града изазвала је велико интересовање и отворила бројна питања. Да ли је Винчанска култура (5200. до 4500. године пре наше ере) старија од Провадије и да ли се Лепенски вир може дефинисати као град који би у том случају био знатно старији од овог у Бугарској.

Српски археолози добро су упознати са великим налазиштем југозападно од Варне. Истраживач Винчанске културе Никола Тасић каже да не разуме зашто се сада толика медијска пажња посвећује Провадији када је реч о локалитету који је откривен 2006. године, публикован 2009, а у међувремену је изашла и књига у којој је и он један од сарадника.

– Од 2000. године упозоравао сам да се со превиђа у археологији, а то је намирница која одлучујуће утуче на формирање културе. Испоставило се да сам био у праву што се тиче неолита. Управо је Провадија просперирала крајем неолита на месту где је со била екслоатисана и ако се назива градом у смислу неолита, са истим правом можемо назвати и Винчу градом – коментарише Тасић, професор на Одсеку за археологију Филозофског факултета.

Бугарски археолози процењују да ископине потичу из периода од 4700. и 4200. године пре наше ере. Професор Васил Николов с бугарског Националног археолошког института, рекао је да камени зидови висине три а дебљине два метра, које је ископао његов тим, представљају најстарије и најмасивније утврђење праисторијске Европе. Иако су ископавања почела 2005, тек после ове археолошке сезоне су сакупили довољно података да подрже ту тврдњу, рекао је Николов за АФП. Његов тим је до сада ископао остатке насеља с једноспратним кућама, које је у пречнику имало око 100 метара и било окружено утврђеним зидом.

Професор Тасић каже да је у исто време постојала и Винча са својим градским језгром и начином живота.

– Старо је питање међу археолозима да ли је град насеље где живе само људи који су већ прешли границу поделе рада и не баве се земљорадњом, искључиво. Винчанци су имали трговину као значајну активност. Нису имали со, али су имали цинобер, боју која је такође била важан трговачки артикал.

Директор Археолошког института Славиша Перић био је у Провадији и каже да је то изузетно налазиште.

– Требало је ове године да присуствујем ископавањима, али нисам стигао. Имали су значајна открића која се везују са неолитном некрополом и налазима злата, али нисам дуже комуницирао са колегом Николовом.

У вези са Винчанском културом многе ствари су још под великим знаком питања, јер још немамо системски истражено ниједно насеље неолитске културе, док колеге у Бугарској имају локалитете истражене на по неколико хиљада метара квадратних, напомиње Перић.

– Винчанска култура излази из оквира сеоског насеља, очито да је морало да постоји урбанистичко уређење, али тек сада смо на почетку озбиљнијег сагледавања, на основу геомагнетних снимака – каже директор Археолошког института.

Професор Тасић истиче да се не треба „лепити” на термине „најстарије” и „највеће”, јер то није смисао археологије.

– Не можемо да говоримо да је Провадија старије од Винче. То опет не значи да је Винча најстарија. У Грчкој постоје бројна налазишта која такође могу да се дефинишу као најстарија у Европи.

Кад је реч о Лепенском виру (6.500 до 5.500 г. п. н. е.), њега не би требало помињати у овом контексту – упозорава професор Тасић.

– Нико до сада није поменуо да би Лепенски вир могао да буде град.