Синдром изгарања

Радећи, трошимо унутрашњу енергију, а када се то деси, осетимо умор. Појава умора је унутрашњи сигнал да треба да се одморимо. Када смо се одморили осетимо енергију, елан, тако да можемо да наставимо са радом. Рад и одмор су нераскидиво повезани, јер нам одмарање помаже да добро радимо. Постоји пословица: „Ко не зна да се одмара, тај не зна ни да ради.”

Обављање сваког рада захтева извесни степен психофизичке припремљености, али без обзира колико је неко у радној кондицији, постоји максимум, граница његове издржљивости. Уколико се особа не одмара, претерани рад може да угрози здравље, јер организам нема довољно времена да се обнови. У историји постоје примери када су целе групе људи сатиране напорним радом без права на одмор.

Када се неко недовољно одмара, умор може да прерасте у премор. Главна разлика између умора и премора је у томе што се уморни после довољно спавања буду одморни, а преморени се буде уморни. Премор је знак да су резерве које особа има исцрпљене, тако да јој је потребно више дана да би се опоравила и повратила у своје нормално стање.

Многи настављају да максимално раде упркос хроничном премору и исцрпљености. Некада је мотив лична амбиција, али у већини случајева је мотив страх да се не изгуби посао, да ће особа, ако не настави да максимално ради, да угрози егзистенцију своје породице. И зато, упркос премору и исцрпљености она наставља да ради, прелазећи границу после које је толики рад опасан по здравље.

Према једном тумачењу, оваква њена самодеструктивна активност изазива побуну несвесног дела њене личности који жели да заштити здравље, тако да особа развија снажан отпор и одвратност према датом раду. Настаје унутрашњи конфликт између њеног свесног дела који жели да настави да максимално ради и њеног несвесног дела који је у томе спречава, одузимајући јој енергију и мотивацију за дати рад. Тако настаје синдром изгарања на послу.

Синдром изгарања је озбиљан и компликован поремећај који савремена медицина препознаје, али и успешно лечи. Особа која је „изгорела”, по правилу не разуме шта јој се догодило, тако мења слику о себи, сматрајући да се трајно променила, да је „пукла”, постала слабић, безвредна особа. Због снажног унутрашњег самооптуживања и самопрезира, она поред изгорелости развија депресивни поремећај.

Да не би „изгорели” морамо да се подсетимо чему служи умор, а на шта нас упозорава премор, као и да бринемо о себи, одмарајући се дневно, недељно и сезонски.

Према Библији и Бог, након што је делао стварајући свет за шест дана, одмарао се седмог. Тако је седми дан и добио име: недеља, од не и дела.