Можда није морало овако да се заврши

Да је зависило само од Велибора Совровића Дејан Удовичић би и даље био селектор наше репрезентације. За председника Ватерполо савеза Србије свака медаља је златна, па и бронзана са Олимпијских игара у Лондону.

– Можда није требало да причамо да нам је прво место циљ. Мала смо земља, али чим не освојимо златну медаљу то се дочека као неуспех. Хрвати су били светски прваци 2007, сада су олимпијски победници, а у међувремену су били и девети, – објашњава Совровић. – Дејан Удовичић и репрезентација коју је водио само је једном остала без медаље и тад је била четврта на свету. Било је периода када су неки хтели указом да укину ватерполо код нас, што би учинили само да су могли. То нису могли, али су нам драстично смањивали буџет. Ипак, и селектор и играчи су наставили да нам доносе медаље и уверен сам да ће наша организација показати да је стабилна и да ће да настави тај континуитет.

По Совровићевим речима од седам питања која су неки репрезентативци поставили у писму савезу „пет и по су око бенигних ствари”, а оних „један и по је могло кроз разговор да се реши”. Међутим, када је у понедељак дошло до састанка са селектором и играчима ствари су кренуле нежељеним током.

– Ја сам саопштио да је Дејан Удовичић поднео оставку, јер је напустио састанак пошто се је при изласку руковао с играчима. Можда он није имао ту намеру, али је мени то тако изгледало, – рекао је Совровић. – Ја сам с њим одлично сарађивао од када је постављен за селектора и био сам врло задовољан медаљама које смо освојили док је он био на челу репрезентације. Рачунао сам на њега за Олимпијске игре у Рију. Зато смо и продужили уговор с њим пре Лондона. Када смо тамо освојили бронзану медаљу и селектор и играчи су били радосни. Међутим, изгледа да, ипак, у себи нико од њих није био задовољан тиме. Ја сам, изгледа, једини који је ту бронзу прихватио као злато. Али, тако сам оцењивао сваку медаљу. Уосталом, за треће место на Олимпијским играма у Пекингу 2008. и Европском првенству у Загребу 2010. добили су премије као да су освојили прво. И даље мислим да је за земљу као што је наша свака медаља огроман успех.

Поред селектора Ватерполо савез Србије треба да попуни и два места у Стручном савету. О томе како ће то бити урађено Совровић је рекао:

– Сваку оставку прихватам као неопозиву и то је лични чин сваког ко је поднесе. Александар Шоштар, по најсвежијем тумачењу нашег правилника, није могао да буде и у Управном одбору и у Стручном савету и он је одабрао. С обзиром да води Партизан важније му је да буде у Управном одбору. Дејану Перишићу, који води у савезу домаћа такмичења, мислим да је место у Стручном савету. Међутим, он је поднео оставку и ја не желим ни на кога да утичем да промени одлуку и ради нешто што из неких својих разлога не жели. Ако председник Стручног савета Ненад Манојловић не може да им нађе замене, онда ћемо да идемо на нов састав тог органа. То је важно, јер одатле треба да дође предлог за новог селектора. Ја сам против расписивања конкурса, јер то ничему не води – опет мора да се разговара с кандидатима и да се да предлог. То би могло у случају да дође странац, али ја сматрам да селектор ватерполо репрезентације Србије треба да буде Србин. Мислим да имамо одговарајуће стручњаке за то. Нема разлога да журимо с тим, јер после Шпаније има доста времена до наредне акције. Реално би било да у јануару наредне године поставимо селектора.

С обзиром да је више од пола репрезентативаца покренуло иницијативу која је довела до разлаза са селектором (Совровић је одао признање Удовичићу што ће раскид уговора бити споразуман) питање је како ће они даље да се понашају. Председник савеза је тим поводом рекао:

– Ја сам желео да они дођу на ову прес-конференцију, али нису хтели. Рекли су да је ово за њих прошлост, да о томе неће да говоре и да се окрећу будућности са жељом да наставе да освајају медаље.