Порше брани Фолксваген

Анализа вести
На немачком тржишту акција у току је маневар са европским последицама, па и глобалним ефектима: Порше, најпознатији бренд луксузних аутомобила, повећао је свој улог у Фолксвагену, највећем европском произвођачу четвороточкаша "за масовну потрошњу", и тиме започео берзанску игру у којој очекује да буде победник – али тек на дуги рок.

Повећавши свој улог у Фолксвагена са 27,3 на 30,9 одсто, Порше је, на основу немачких закона, морао да повуче и следећи потез: да изађе са понудом за преузимање и свих преосталих 69,1 одсто акција. Понуда је и обелодањена, али је тако одмерена да се не очекује да ће за њу бити заинтересованих. Понуђен је, наиме, само легални минимум: 100,92 евра по акцији, што је чак за 14 одсто ниже од вредности Фолксвагенове деонице на берзи крајем прошле недеље.

Форма је међутим испуњена и Порше више неће бити у обавези да другу понуду за преузимање подноси све док његов улог не пређе 50 одсто. Али циљ овог маневра није ни био да Порше на брзину постане већински власник, већ нешто друго  – да спречи да се на Фолксваген обруше приватни инвестициони фондови, који су већ почели да обилазе око њега, у очекивању да судови Европске уније ускоро обеснаже специјални немачки закон донет још 1960-их, кад је Фолксваген, од државне фирме, реорганизован у акционарско друштво, по коме ниједан од акционара, без обзира на удео, не може да има више од 20 одсто гласова у скупштини. Тај закон је до сада успешно штитио овај концерн од страних инвеститора и "непријатељског преузимања".

Европски суд правде већ је најавио да је таква одредба у нескладу са правилима ЕУ, по којима право одлучивања треба да буде сразмерно с власништвом. Формална пресуда се очекује током ове године.

Порше је, дакле, овим потезом Фолксваген узео још чвршће у своје окриље, цементирајући тиме везе између два произвођача које сежу далеко у историју. Оснивач Поршеа, Фердинанд Порше, био је током 1930-их први шеф Фолксвагена и пројектант (кажу по Хитлеровом налогу) "народног аута", по којем је фирма и добила име.

Фолксвагеном данас председава унук Фердинанда Поршеа, Фердинанд Пих, који је још 1993. постао главни директор, да би од 2002. преузео функцију председника компаније. Порше је иначе још у породичном власништву.

Новије институционално повезивање произвођача луксузних и народних аутомобила почело је 2005, када је Порше најпре купио 20 одсто Фолксвагенових акција, да би заштитио "партнерство са својим највећим кооперантом". Тај улог је потом поступно повећаван, уз постављање Пихових људи на кључна управљачка места.

Други појединачно највећи акционар Фолксвагена је немачка савезна држава Доња Саксонија, где се (у Волфсбургу) налази седиште корпорације, која је, уз то, и главни послодавац у Брауншвајгу и Ендену. Сем тога, дивиденде од Фолксвагенових акција нису занемарљив удео у државном буџету.

Пих и Доња Саксонија сада командују већинским пакетом, што је делотворна брана против инвестиционих фондова, који су привучени релативно ниском тржишном вредношћу Фолксвагена. Поршеу би, по цени коју је понудио, за 70 одсто преосталих акција требало око 35 милијарди евра, што значи да је укупна вредност концерна око 50 милијарди евра. То је несразмерно његовом обрту и профитабилности: у 2006. Фолксваген група је на светском тржишту продала 5,7 милиона аутомобила (10,2 одсто више него 2005), уз приход од 105 милијарди евра и чист профит од 2,75 милијарди. Поређења ради, Тојота, са нешто мање од девет милиона продатих возила, има тржишну вредност од 239 милијарди долара (око 180 милијарди евра).

Верује се да би, ако би дошао у руке поменутих фондова, Фолксваген брзо био "демонтиран" као групација (у којој су још и Ауди, Шкода и СЕАТ, али и "бутик" марке: "ламбургини", "бугати" и "бентли"), да би се профитирало од препродаје делова.