„Харис” је такорећи безгрешан

Гласовити „Харис бар” у централном делу Париза, још од 1924. је место које се сматра једним од најпоузданијих за погађање резултата америчких председничких избора.

Последња прогноза написана на огледалу иза шанка са кога се служи најбољи виски, саздана на основу пребројаних гласова америчких намерника који су се у октобру и првих дана новембра нашли у Паризу, тесну предност даје Бараку Обами.

За њега је у последњој недељи пред изборе гласало 110 америчких гостију, док су 93 гласа убачена у дрвену гласачку кутију за његовог републиканског противкандидата.

„Харисова” кутија погрешила је до сада само два пута: када је предност 1976. дала Џералду Форду, а победио је Џими Картер, и 2004. када демократа Џон Кери није победио Џорџа Буша.

Ако је у „Харису” тесно, то не важи за Французе. Чак 67 одсто испитаних прижељкује победу Обаме, а само пет процената је за Ромнија.

Слично је широм Европе. Када би Европљани могли да гласају, Ромни у седам чланица ЕУ не био добио више од десет одсто, показују резултати истраживања европске агенције Јуротрек.

Резултати анкета Маршаловог фонда и истраживање Пју центра, рађених на европском терену, изричиту предност дају актуелном шефу Беле куће. Сем изразите социјалне саосећајности која одликује његову биографију, први тамнопути председник САД се због испреплетеног порекла сматра уједно и првим глобалним шефом Беле куће. Та нада, која му је преурањено донела Нобелову награду за мир, ни сада није напустила Европљане.

Мит Ромни, о чијем животном делу, према испитивању Пју центра, нешто више зна свега осам одсто Европљана, покушао је да придобије америчке гласове користећи се кризом у економски урушеним земљама Европе.

„Нећу да се Америка претвори у Европу, као што то све више покушава садашњи председник”, рекао је републикански кандидат у Северној Каролини. Дубоко је увредио Грчку и Шпанију, користећи их као страшила која ће стићи Американце уколико се не окрену републиканцима.

„Ако Ромни заиста верује у делове своје спољнополитичке реторике, победа републиканца може значити да трансатланске везе очекују тешка времена”, констатује у предизборној анализи престижни вашингтонски институт Брукингс.

Обамина реторика је несумњиво привлачнија јер полази од оцене да су САД и ЕУ економски, финансијски, политички, војно, па и идеолошки један блок.

„Ако буде боље Европи, биће боље и нама”, рекао је Обама недавно у интервјуу шпанским медијима.

Какви год да буду резултати 6. новембра, у париском „Харису” биће гужва, а власници бара се надају да овогодишњи резултати неће угрозити његову репутацију. Подсећају да је „Харис” у старим временима добијао позиве из Беле куће – да би сазнали како стоје ствари у Америци.

------------------------------------------------------------------

Чавесова подршка опасна по Обаму

Да сам Американац, гласао бих за Обаму, рекао је венецуелански лидер Уго Чавес који је недавно по трећи пут изабран за председника. Популарност је стекао својом жестоком антиамеричком реториком, али је према првом црном председнику био нешто блажи него према његовом претходнику Џорџу Бушу. Када су се први пут срели, Чавес је понесен надом поклонио Обами књигу уругвајског левичарског писца „Отворене вене Латинске Америке“ и препоручио му да је прочита, иако је ово дело било на шпанском језику, којим се Обама не служи.

Данас Ромни користи Чавесову подршку Обами у ономе што би могло да се назове не баш чистом антикампањом. Његов штаб пустио је у етар телевизијски спот на шпанском језику у Флориди, у коме се наводи да венецуелански лидер подржава Обаму. И не само то, већ актуелног председника подржава и нећака кубанског оболелог комунистичког вође Фидела Кастра. У Флориди живи велики број љутих антикастриста који су са карипског острва пребегли у САД. Чавесова и Кастрова подршка Обами неће бити од велике помоћи.

Обама је, као и његов претходник, по општем мишљењу занемарио Латинску Америку окренувши се пре свега Азији и Блиском истоку.