„Haris” je takoreći bezgrešan

Glasoviti „Haris bar” u centralnom delu Pariza, još od 1924. je mesto koje se smatra jednim od najpouzdanijih za pogađanje rezultata američkih predsedničkih izbora.

Poslednja prognoza napisana na ogledalu iza šanka sa koga se služi najbolji viski, sazdana na osnovu prebrojanih glasova američkih namernika koji su se u oktobru i prvih dana novembra našli u Parizu, tesnu prednost daje Baraku Obami.

Za njega je u poslednjoj nedelji pred izbore glasalo 110 američkih gostiju, dok su 93 glasa ubačena u drvenu glasačku kutiju za njegovog republikanskog protivkandidata.

„Harisova” kutija pogrešila je do sada samo dva puta: kada je prednost 1976. dala Džeraldu Fordu, a pobedio je Džimi Karter, i 2004. kada demokrata Džon Keri nije pobedio Džordža Buša.

Ako je u „Harisu” tesno, to ne važi za Francuze. Čak 67 odsto ispitanih priželjkuje pobedu Obame, a samo pet procenata je za Romnija.

Slično je širom Evrope. Kada bi Evropljani mogli da glasaju, Romni u sedam članica EU ne bio dobio više od deset odsto, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije Jurotrek.

Rezultati anketa Maršalovog fonda i istraživanje Pju centra, rađenih na evropskom terenu, izričitu prednost daju aktuelnom šefu Bele kuće. Sem izrazite socijalne saosećajnosti koja odlikuje njegovu biografiju, prvi tamnoputi predsednik SAD se zbog isprepletenog porekla smatra ujedno i prvim globalnim šefom Bele kuće. Ta nada, koja mu je preuranjeno donela Nobelovu nagradu za mir, ni sada nije napustila Evropljane.

Mit Romni, o čijem životnom delu, prema ispitivanju Pju centra, nešto više zna svega osam odsto Evropljana, pokušao je da pridobije američke glasove koristeći se krizom u ekonomski urušenim zemljama Evrope.

„Neću da se Amerika pretvori u Evropu, kao što to sve više pokušava sadašnji predsednik”, rekao je republikanski kandidat u Severnoj Karolini. Duboko je uvredio Grčku i Španiju, koristeći ih kao strašila koja će stići Amerikance ukoliko se ne okrenu republikancima.

„Ako Romni zaista veruje u delove svoje spoljnopolitičke retorike, pobeda republikanca može značiti da transatlanske veze očekuju teška vremena”, konstatuje u predizbornoj analizi prestižni vašingtonski institut Brukings.

Obamina retorika je nesumnjivo privlačnija jer polazi od ocene da su SAD i EU ekonomski, finansijski, politički, vojno, pa i ideološki jedan blok.

„Ako bude bolje Evropi, biće bolje i nama”, rekao je Obama nedavno u intervjuu španskim medijima.

Kakvi god da budu rezultati 6. novembra, u pariskom „Harisu” biće gužva, a vlasnici bara se nadaju da ovogodišnji rezultati neće ugroziti njegovu reputaciju. Podsećaju da je „Haris” u starim vremenima dobijao pozive iz Bele kuće – da bi saznali kako stoje stvari u Americi.

------------------------------------------------------------------

Čavesova podrška opasna po Obamu

Da sam Amerikanac, glasao bih za Obamu, rekao je venecuelanski lider Ugo Čaves koji je nedavno po treći put izabran za predsednika. Popularnost je stekao svojom žestokom antiameričkom retorikom, ali je prema prvom crnom predsedniku bio nešto blaži nego prema njegovom prethodniku Džordžu Bušu. Kada su se prvi put sreli, Čaves je ponesen nadom poklonio Obami knjigu urugvajskog levičarskog pisca „Otvorene vene Latinske Amerike“ i preporučio mu da je pročita, iako je ovo delo bilo na španskom jeziku, kojim se Obama ne služi.

Danas Romni koristi Čavesovu podršku Obami u onome što bi moglo da se nazove ne baš čistom antikampanjom. Njegov štab pustio je u etar televizijski spot na španskom jeziku u Floridi, u kome se navodi da venecuelanski lider podržava Obamu. I ne samo to, već aktuelnog predsednika podržava i nećaka kubanskog obolelog komunističkog vođe Fidela Kastra. U Floridi živi veliki broj ljutih antikastrista koji su sa karipskog ostrva prebegli u SAD. Čavesova i Kastrova podrška Obami neće biti od velike pomoći.

Obama je, kao i njegov prethodnik, po opštem mišljenju zanemario Latinsku Ameriku okrenuvši se pre svega Aziji i Bliskom istoku.