Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папа помутио рођенданско славље ЕУ

Папа помутио рођенданско славље ЕУ
Папа Бенедикт XVI

Јубилеј Европске уније - пола века од потписивања Римских уговора, којима је утемељена данашња заједница 27 држава, неће бити запамћен по велелепном слављу у престоницама Старог континента, нити по дуго припреманој, ведрој рођенданској "посланици" коју су лидери ЕУ усвојили на централној прослави у Берлину, већ по узнемирујућој поруци папе Бенедикта XVI.
Намерно одабравши управо ову историјску прилику да упозори на могућу немилу судбину Европе, он је позвао "заблуделе" Европљане да се врате заједничким хришћанским вредностима, "иначе би Европа могла почети да изумире".


Огорчен што у Берлинској декларацији, својеврсном манифесту о будућности Европе, нема подсећања на њене "хришћанске корене" (они су, раније, изостављени и из коначног предлога Устава ЕУ), поглавар Римокатоличке цркве истиче да Европа не може бити грађена "запостављањем идентитета њених народа", и да је хришћанска свест неопходна за унапређење правде и осећања међусобне одговорности. "Друштво у којем више нема хришћанске свести губи правац и веру у будућност, доживљава крај у празнини и пропада", рекао је папа у суботу, у обраћању европским бискупима у Ватикану.

У оштром говору, који је још у жижи медија, Бенедикт XVI је посебно осудио абортус и еутаназију, и невољност европских жена да рађају, истакавши да ће низак наталитет одвести континент у заборав. "С демографске тачке гледишта чини се да би Европа могла да оде у историју", упозорио је папа.

Свети отац је приметио да Европа, која жели да се представи свету као "заједница вредности", истовремено се опире признавању универзалних, апсолутних вредности садржаних у хришћанству, истинској окосници Европске уније и њеног идентитета, са којим се поистовећује већина житеља ЕУ.

"Неће ли ова апостазија, оповргавање властите суштине, чак и пред Богом, довести Европу да посумња у свој идентитет?", запитао се папа.

Некадашњи немачки кардинал Рацингер, одабран за поглавара Римокатоличке цркве управо због своје конзервативности и бескомпромисно схваћене улоге "чувара вере", определио се за реч апостазија свестан да она, нарочито за католике (ту спада и немачка канцеларка Ангела Меркел, која у име своје земље председава Европској унији) има веома јако значење: одрицање, односно отпадништво од вере. У доба раног хришћанства то је био један од три неопростива смртна греха.

Залагање Бенедикта XVI да се хришћанско наслеђе уврсти у текст документа којим је обележено пола века ЕУ није било успешно добрим делом и због отпора француског председника Жака Ширака, пренеле су светске агенције. Он је, присетимо се, и 2003. блокирао напоре тадашњег папе Јована Павла II да европски хришћански корени буду укључени у предлог будућег устава ЕУ. Никола Саркози, један од кандидата за новог председника Француске, већ је најавио да ће се, ако буде изабран, постарати да врати хришћанство у уставне темеље Уније.

Садашњи папа је, додуше, имао снажну подршку пољског председника Леха Качињског (који се до последњег тренутка опирао "нехришћанској" рођенданској декларацији) и италијанског премијера Романа Продија, али је победио став да је у овом тренутку важније окренути се сарадњи међу државама, народима и људима заснованој на толеранцији и солидарности, уместо на верској припадности. "Разочаран сам што Меркелова инсистира на хришћанству управо у време кад је свету очајнички потребан заједнички језик којим ће бити превазиђене религијске поделе", један је од коментара на сајту радија "Дојче веле", објављен поводом јубилеја ЕУ. "Које су, у ствари, те хришћанске вредности за које се залаже канцеларка? Да ли се оне заиста толико разликују од оних у јудаизму или исламу? Да ли ће Европа одбацити шест векова суживота Јевреја, муслимана и хришћана на овим просторима?", занима другог учесника у интернет расправи.

Право је питање, у ствари, да ли је Европска унија довољно отворена и толерантна да прими и једну нехришћанску земљу, Турску. Ангела Меркел, па и сам папа Бенедикт XVI, радије би да је виде као "привилегованог партнера" него као пуноправног члана, мада немачка канцеларка тврди да ЕУ није "клуб хришћана".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.