Новинари као најамници

Транзиционе промене у медијској сфери одразиле су се и на промењен положај новинара "од друштвено-политичког до најамног радника". И ова година у знаку је незавршених приватизација, појава да поједине медије купују власници сумњивог капитала, а после успешног "пазара" неретко остављају новинаре без плата, као и страх да би таква судбина могла да задеси још неприватизоване куће, чуло се на јучерашњој трибини којом је Удружење новинара Србије обележило Дан новинара Србије.

Идеје да се приватизација обустави, да буде делимична, селективна или да се изабере неки нови модалитет, какве се појављују у делу јавности, по речима Милоша Бечејића, директора РТВ Шабац, одоцнеле су. Држава није прописала неке посебне услове за куповину електронских медија па и није чудно што постају плен "пословних људи са сумњивим капиталом" којима су медији потребни за личну промоцију или иза свега стоје страначки интереси. Иако је таква опасност присутна, Надежда Гаће, председница Независног удружења новинара Србије, навела је пример листа "Панчевац" у коме су запослени за предстојећу приватизацију припремили неколико варијанти како би избегли судбину неких других листова после промене власништва.

Од својевремено друштвено-политичког радника новинари су данас постали најамни радници, тачније инструмент у рукама послодаваца, оценио је Нино Брајевић, председник УНС-а. Уместо да служе интересима јавности, они служе интересима послодаваца које, како сада ствари стоје, непрекидно треба подсећати на права запослених у медијима. Иако је УНС пре две године покренуо иницијативу у Министарству културе да се Закон о јавном информисању допуни обавезом да се зна ко су власници појединих медија, а тиме избегла недопуштена медијска концентрација, подршке није било. На констатацију да за ову, као и друге иницијативе из оба новинарска удружења није било слуха, Милош Јанковић, помоћник министра културе, узвратио је да је поменуто министарство увек било отворено за сарадњу. По закону, приватизација локалних медија мора се окончати до краја године. Иако из неких средина стижу предлози да би се неки електронски медији могли трансформисати у локалне јавне сервисе, Јанковић каже да би то значило да буду на буџету општине "што је нереално, јер ни РТС као јавни сервис не финансира држава, већ грађани претплатом". Увођење некакве додатне претплате за локалне јавне сервисе назвао је бесмисленом. Недавно усвојен новинарски кодекс требало би да обезбеди више реда у медијској сфери, али прави ефекти могу се очекивати тек када се оформи медијски савет, независно тело које би надгледало како се поштују правила струке. Јанковић је јуче потврдио да су тај пројекат подржали и уредници и власници медија и да ће медијски савет за штампане медије бити оформљен најкасније до средине године.