Јагма за пензионерским дугом

Живот у оскудици и принадлежности због којих једва састављају крај с крајем натерали су пензионере да ових дана почну да размишљају као финансијски мешетари.
Тачније, да своја потраживања према држави наплате пре рока.
А како свака наплата пре времена није бесплатна, већ подразумева и попуст, тако ће и исплатилац задржати за себе 15 одсто суме која пензионерима припада по основу последње рате јавног дуга. Да је интересовање пензионера за подизањем новца пре истека рока – фебруара 2008. године изузетно велико потврђују и усијани телефони у редакцији "Политике", која је у суботу писала о овој погодности.

Наиме, преко Предузећа за факторинг "ДХВ Инвестмент" из Београда заинтересовани пензионери могу да годину дана раније подигну новац који им следује по основу последње рате јавног дуга у износу од око 3.500 до 4.000 динара, увећан за камату од 8,5 одсто.

Право на превремено подизање новца имају сви пензионери Фонда ПИО запослених којима је држава остала дужна 1,5 пензију за август – септембар 2005. године. Држава је крајем прошле године измирила највећи део овог дуга, па је за наплату остала само још последња  рата, коју би пензионери требало да приме у фебруару 2008. године.

Онима којима, међутим, гори под ногама "ДХВ Инвестмент", како потврђују, омогућава да то ураде одмах с тим што ће уместо целог износа добити за 15 одсто мање новца. Да би у року од једног дана подигли свој новац довољно је да "Инвестменту" приложе личну карту и исечак од пензије, после чега попуњавају захтев да потражују новац. У Фонду ПИО добијају уверење о неизмиреном дугу, а потом склапају и потписују уговор са "ДХВ Инвестментом" о исплати.

Осим ових 15 одсто, пензионери ће морати да издвоје још по 170 односно 370 динара у зависности од тога да ли уговор оверавају у општини Савски венац или у суду. Прави се и копија уговора као потврда да су га закључиле обе стране.

Како тврде у "ДХВ Инвестменту" новац на рачун пензионера може лећи још истог дана, односно одмах пошто се папири овере. На питање како могу бити сигурни да ће им новац бити исплаћен, с обзиром на то да се оваква погодност готово први пут у Србији појавила, у овој фирми тврде да је то уговор две стране који је обавезујући, те да се све ради према Закону о облигацијама.

Иначе "ДХВ Инвестмент" је још пре годину дана потписао уговор са Фондом за пензијско и инвалидско осигурање запослених и до пре недељу-две било је свега шест пензионера који су на овај начин повукли свој новац пре времена, потврђује Горан Лончар, директор Фонда ПИО. Откако је, међутим, у јавности кренула прича, шалтери Фонда су препуни пензионера који би да подигну новац.

– Фонд ПИО је ту да одради технички део посла. Доста дуго се размишљало о закључивању уговора с овом приватном фирмом, будући да је то новина у Србији и да се о таквом начину рада врло мало зна, али пошто се ради о легалном финансијском послу – откупу потраживања које је регулисано законом, Фонд је одлучио да омогући најстаријима да дођу до својих пара пре времена", каже Лончар.

На питање да ли је посао легалан, Лончар истиче, да се све ради по Закону о облигацијама, те да ће овакви послови заживети у Србији када буде донет и Закон о факторингу који и "ДХВ Инвестмент" жељно очекује.

Владимир Јанковић, директор Фонда за пензијско и инвалидско осигураника, земљорадника каже да још није добио понуду ове фирме, али да би добро размислио уколико она и пристигне.

– Уколико се настави ток редовне исплате јавног дуга какав је био у 2006. години, земљораднички пензионери, њих око 250.000, нема разлога да жури и остане без 15 одсто суме која им припада. Поготово што се на дуг обрачунава и камата од 8,5 одсто – истиче Јанковић.

У прилог причи да се стрпе како би дошли до новца од јавног дуга, Јанковић истиче и да ће се упркос привременом финансирању пензије земљорадника наредних месеци редовно исплаћивати.

Милан Ненадић, члан Управног одбора ПИО фонда запослених, каже да би због дисконта од 15 одсто, које ће пензионери оставити "ДХВ инвестменту" уколико одмах подигну новац, требало од владе чим се конституише затражити да се последња рата дуга исплати пре фебруара 2008. године. Ненадић сматра да је то изводљиво, јер се не ради о великој суми. Реч је о око четири милијарде динара.