За избрисане правда још слепа

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 27. марта – У Окружном суду у Љубљани одржано је главно рочиште на суђењу Александру Тодоровићу, председнику Цивилне иницијативе избрисаних активиста, представнику неколико десетина хиљада људи пореклом из република бивше СФРЈ које је Словенија после осамостаљења 26. фебруара 1992. незаконито избрисала из књига пребивалишта. То је у пракси значило да су дотадашњи житељи Словеније изгубили право боравка јер су њихови важећи документи проглашени – неважећим. Последице су познате: "неважећа" радна књижица значила је губитак посла, одузимање здравствене заштите, возачке дозволе, пасоша, ђачке књижице, гашење права на школовање, било какву социјалну заштиту…

Оснивача "организоване борбе избрисаних" туже бивши министар полиције Андреј Штер (данас државни секретар у Рупеловом министарству), некадашњи државни секретар МУП Славко Дебелак (како незванично сазнајемо – повремено тезгари на Косову као "саветник") и његова некадашња десна рука – подсекретарка Аленка Месоједец (директор организације "Мари" са седиштем у Скопљу).

Тужиоци тврде да су оклеветани јер их је Тодоровић после контакт-програма "Варничења" ПОП ТВ 6. марта 2003, испровоциран, назвао "фашистима". Пошто је одбио да се извини, поменута тројка тужила га је за кажњиву радњу повреде части и доброг имена. Захтевају, између осталог, да Тодоровић кајање објави и у медијима у Србији.

Тодоровић је на данашњој расправи покушао да увери суд да му допусти да докаже "фашистичко деловање тужиоца у време брисања 18.305 људи". Као доказни материјал о "фашизму" тројке хтео је да приложи изјаву Игора Бавчара (данас првог човека "Истрабенца", после осамостаљења државе првог министра полиције) да је "људска права потребно заборавити" од 4. јуна 1992, документ у којем се наводи неколико пута већи број избрисаних – између 60.000 и 80.000, и депешу којом је наређено брисање а коју је потписао Славко Дебелак. Предложио је суду и списак од 20 сведока, угледних домаћих стручњака који би помогли одбрани (Тодоровић се брани сам јер нема новца за адвоката) те из "политолошког и социолошког видика" објаснили појам фашизма.

Судију Мају Шуштар, међутим, Тодоровићева одбрана није занимала. Одбацила је све његове предлоге, али је саслушала сведоке тужбе – тројицу ветерана из рата за Словенију. Судија данас није изрекла пресуду, али хоће 9. маја.

Словенија се оглушила и о критику организација које се баве бригом за људска права, од Амнести интернешенела до америчког Стејт департмента, који су у извештајима за 2006. осудили Љубљану због кршења права избрисаних. Данашњи епилог суђења Тодоровићу открива да неправде не само да неће бити укинуте, већ да ће починиоци брисања, уколико Тодоровић буде осуђен, постати – жртве. Заменом улога, Тодоровићу, родом из Костолца у Србији, по струци археологу, прети плаћање дажбина на име судских трошкова од неколико хиљада евра. И казна од шест хиљада евра, колико траже за увреду Штер, Месоједец-Првиншек и Дебелак. Већ су обелоданили коме ће дати Тодоровићев новац – деци палих полицајаца "из рата за Словенију, јуна 1991".