Дан одлуке: Обама или Ромни

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Изнети су сви аргументи, обећано је све што се могло обећати, емитовано је више од милион пропагандних ТВ спотова, кандидати су јуче одржали по 14 завршних митинга у осам држава... Данас су на потезу амерички бирачи, у завршном чину политичког маратона који је почео пре 18 месеци и који је, са око три милијарде укупних изборних трошкова, најскупљи у америчкој историји.

Хусеин Барак Обама или Мит Вилард Ромни? Пресуда ће се знати најкасније до среде ујутру по овдашњем (око подне по нашем) времену.

Предизборна мртва трка је до последњег дана била изједначена, кад се упросече налази туцета предизборних сондирања бирачког расположења. Обамин пут до неопходне електорске већине и јуче је изгледао нешто лакши.

Наведимо прогнозу једног политичког астролога који се прославио тиме што је пре четити године „у длаку” израчунао шта ће донети пребројавање гласова у 49 од 50 држава и резултате свих 35 дуела за Сенат. Дакле Нејт Силвер предвиђа следеће: Обамине шансе за победу су 86,3 одсто, а Ромнијеве 13,7. Обама ће према том моделу освојити 50,6 одсто гласова, а Ромни 48,5. А онај главни резултат је 307 електора за садашњег председника – дакле више него довољно да у Белој кући остане још четири године – и 231 за изазивача, што би био крај његових председничких амбиција.

Оба изборна штаба су последњег предизборног дана емитовала самопоуздање, док су медији указивали на њихова интерна страховања. У Обамином штабу главни је био онај од недовољне излазности бирача, што би било на његову штету. У Ромнијевом, додатне стрепње је донела прошла недеља, када је непосредно после урагана „Сенди” председник добро искористио прилику да покаже како је добар командант и у унутрашњим ванредним околностима.

Излазност бирача – Афроамериканаца, Латиноса и сиромашнијих слојева уопште – био је значајан фактор у Обаминој победи 2008. Тада се одазвало 61,6 одсто бирача, што је био значајан скок у односу на претходне изборе: 2004 излазност је била 56,2, 2000. одазвало се само 54 одсто, а 1996 тек 49 процената.

Обами је велику помоћ у завршници пружио најутицајнији члан „клуба бивших председника”, Бил Клинтон, коме ће, победи ли, бити велики дужник. А да ли је Клинтон тиме желео и да помогне евентуалним председничким амбицијама своје супруге 2016, која је најавила да ће се у сваком случају повући са места шефице дипломатије, остаје да се види.

Клинтон ће бити добитник ових избора чак ако их Обама изгуби: улога неформалног лидера опозиције му је загарантована, а у случају да Обама остане, улога главног председничког саветника биће му веома ојачана.

Главне поруке кандидата и на завршним митинзима биле су исте као и на претходним. Ромни је понављао свој лајтмотив да је његово искуство бизнисмена гаранција да ће следеће четири године бити економски успешније него претходне четири са Обамом, док је Обама бројевима доказивао да је свима данас боље него што је било кад је у јануару 2009. ушао у Белу кућу. И не само то: Америка је и безбеднија. „Џенерал моторс је жив, а Осама бин Ладен је мртав”, сажео је то у ефектну паролу.

Американцима је овога пута много теже да се изјасне него пре четири године. Бирају уствари „мање лошег”: Обама је потрошио много од своје харизме од пре четири године, а Ромни је за многе само богаташ жељан и политичке моћи, који је и сам признао да га половина Американаца са сопственим проблемима „не занима”.

---------------------------------------------------------

Зашто само уторком?

Први уторак  у новембру, као изборни дан сваке четврте године, установљен је законом донетим 1845, озваничивши тиме већ постојећу праксу да се, у тада претежно аграрном друштву, ови послови обављају тек у позну јесен, после завршених послова на пољима, а пре зимских непогода. По овом правилу, најранији датум за изборе је 2, а најкаснији 8. новембар. Избори иначе падају само у парне године.

---------------------------------------------------------------------

Кампања лажи

Минула председничка кампања оцењена је као најнегативнија досад, али су кандидати у много већој мери него досад „извртали чињенице”, односно говорили политичке лажи. У томе је предњачио Мит Ромни: према једној анализи 32 одсто његових изјава сврстано је у категорију неистина, а Обаминих 26 одсто.