Клевета – кривично дело или прекршај?

Иако је било размишљања да клевета и увреда не буду више кривична дела него прекршаји, оне су ипак задржане у Кривичном законику. Независно удружење новинара Србије (НУНС) одмах је изразило протест због одлуке радне групе Министарства правде да одустане од декриминализације клевете и увреде.

„Задржавање ових одредаба у Кривичном закону и сама могућност да новинари због свог рада могу да заврше у затвору, представља снажење механизма репресије над медијима”, наводи се у саопштењу НУНС-а.

Радна група Министарства правде завршила је рад на изменама Кривичног законика Србије (КЗС), који предвиђа да свако ко се у новинарском послу буде придруживао „принципа новинарске пажње” не може бити оглашен кривим за клевету и увреду, изјавио јуче на округлом столу Удружења новинара Србије (УНС) државни секретар у Министарству правде Данило Николић.

„Договорили смо се да у члану 170. уведемо нови основ за искључење противправности, а то је да се неће казнити за кривично дело клевете учинилац који је у извршењу новинарског позива поступао у складу са начелом обавезне новинарске пажње”, прецизирао је Николић. Он је казао да је то договорено на радној групи како би се новинарима омогућило да раде самостално, слободно, независно и без цензуре и страха од кривичне одговорности.

„Тиме ће бити превазиђена велика провалија”, рекао је Николић на трибини које је Удружење новинара Србије организовало на тему декриминализације клевете и укидању члана 336 а Кривичног законика.

Уз објашњење да није баш једноставно укинути кривично дело клевете и увреде, Николић је навео да то министарство озбиљно размишља како да превазиђе то кривично дело, а да предложене измене представљају огроман корак напред у том правцу.

Он је рекао да се предстојеће измене Кривичног законика Србије односе само на оно што је „најхитније”, а што се тиче захтева за „декриминализацију кривичног дела клевете и увреде”, казао је да га лично вређа што од Србије то траже оне земље које то ни саме нису учиниле.

– Често се у јавности износи критика, посебно од медија, зашто Србија не прихвата „европске стандарде” и укине клевету као кривично дело. То скоро постаје својеврсна „мантра” наших бројних „европејаца”. Међутим, ако погледамо упоредно кривично право, могли бисмо да закључимо да је декриманилизација клевете заправо „грузијско-молдавско-босанско-црногорски стандард”, јер су то једине државе у Европи, ако је Грузија уопште у Европи, које су декриминализовале клевету – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Став је већине правника кривичара да клевета остане у Кривичном законику, али да је неопходно истовремено заштитити и слободу говора и јавног изражавања.

– Када је реч о медијима, треба водити рачуна и о томе да ли информације које новинар пласира потичу изворно од њега или он само преноси став неког свог саговорника. Ту треба тражити неки начин да се новинари растерете и не гоне кривично када просто информишу јавност тако што коректно преносе оно што је неко рекао – каже наш саговорник.

Често се наводи један правни став суда у Стразбуру о заштити части и угледа јавних личности, а посебно државних функционера и политичара. Суд сматра да они морају имати знатно виши „праг толеранције” у односу на обичне грађане.

– Сматрам да јавна личност мора поднети веће интересовање медија и јавности, али ни ту не треба претеривати и не треба такав став суда у Стразбуру поистоветити са могућношћу слободног вређања и клеветања тих људи. Јер, ако већ они морају да подносе нешто више напада на част и углед, то свакако не може да се односи на чланове њихове породице, а нарочито не на малолетну децу – каже професор Шкулић.

Код нас је променама Кривичног законика из 2006. године прописана само новчана казна за клевету, па и за њене најтеже облике. Тада је практично укинута затворска казна.

– Велика је заблуда да се част човека може ефикасно штитити само накнадом штете у парничном поступку. Уосталом, када би то било тако, онда би богати људи, који „не жале паре”, могли на миру да клевећу и да рутински плаћају накнаде штете. Међутим, када је клевета прописана као кривично дело, то ипак за неке ситуације представља озбиљнију гаранцију да се клевета неће олако изрећи. Јер, осуђени за клевету воде се у казненој евиденцији као осуђиване особе – објашњава професор.

Ипак, уколико осуђени не може да плати новчану казну, може је „заменити” за казну затвора, тако да „није свеједно” да ли ће клевета бити декриминализована или не.

– Осим тога, када се част не штити на довољно ефикасан начин, људи који су жестоко оклеветани, а немају начин да добију одговарајућу сатисфакцију за то, могу доћи у искушење да „узму закон у своје руке” и тешку клевету „сперу” на драстичнији начин. Давно је речено да „иако језик кости нема, он понекад кости ломи” и то је истина – истиче др Шкулић.

----------------------------------------------

Опрезно са заштитом јавне речи

Према новом тексту Кривичног законика, уколико је кривично дело клевете учињено преко штампе, радија, телевизије или на јавним скуповима, учинилац може бити кажњен новчаном казном од 30.000 до 300.000 динара.

– Држава Србија има легитимно право да изврши декриминализацију клевете, независно од тога што је она у већини европских држава прописана као кривично дело. Постоји и даље могућност да клевета буде прописана као прекршај. Ако се жели заштита јавне речи, треба бити опрезан, а новинари могу бити заштићени у случајевима када само преносе туђе станове – каже др Милан Шкулић.

----------------------------------------------

Хрватска: Увела па вратила

У већини европских држава клевета представља кривично дело које је, на пример у Немачкој. запрећено и казном затвора. При том, наглашава професор Шкулић, тамо никоме не пада на памет да укида такво кривично дело.

Занимљив је пример Хрватске која је недавно декриминализовала клевету, а онда када је примећено да је то проузроковало штетне последице, поново увела одговарајуће кривично дело под називом „срамоћење” које представља варијанту клевете.